"LEZI DOLE": Nastavnica ispričala kako je izgledao susret sa dečakom ubicom

Vukić je u sudnici ispričala kako je tog 3. maja ubijenu decu i radnika obezbeđenja Dragana Vlahovića, zatekla u hodniku, kao i da se susrela sa K. K. koji je svima naredio da legnu na pod.

Ona je najpre navela da joj je, kada je došla u školu, prišla učenica koja je bila dežurna i zagrlila je, kao i da se pohvalila kako je lepa podsećajući je da je tog dana bilo slikanje đaka.

- Devojčica mi je rekla - vidite kako sam lepa i još sam dežurna - navela je Vukić i dodala da je devojčica bila srećna, jer je prvi put dežurna učenica.

Ona je ispričala da je prvi čas zbog povoljnog vremena održan u dvorištu, kao i da je po završetku časa i povratku u svlačionicu čula buku, odnosno pucnje, ali da je najpre pomislila da su to petarde.

Vukić je dodala da su se njene dve učenice zadržale u toaletu, dok se ona uputila ka hodniku da vidi šta se dešava.

- Jedna devojčica mi je prišla i rekla mi da nisu petarde i da je ovo ozbiljno, kao i da je videla obezbeđenje kako pada - rekla je nastavnica i objasnila da je svoje učenike smestila u fiskulturnu salu i naredila im da isključe zvuk na telefonima i da se jave roditeljima.

Vukić je rekla da se sve brzo odigralo i da je u školi bio muk, odnosno da se samo u dva ili tri navrata čulo da neko vrišti. Prema njenim rečima, ona je otišla u hodnik i videla jednu ubijenu učenicu koja je sedela u klupi za dežurne učenike, dok su još dve učenice ležale na podu i radnik obezbeđenja Dragan Vlahović koji je takođe bio na podu blizu ulaznih vrata.

- Videla sam Dragana, videla sam da je mrtav, ali deca… Proletela je razredna VII-2 koja se držala za glavu, domar je urlao, tetkica je nemo stajala na ulazu. Naoružano lice je zaurlalo: "Lezi dole!" Strčala sam dole ka sali. U sali smo ostali dugo, poslednji smo izašli iz škole. Nisam znala da li su u pitanju teroristi, ni koliko ih ima. U sali pored su učenici gimnazije normalno imali fizičko, čula se lopta, a kod nas se pucalo. Posle nekog vremena su nam otključali vrata koja vode u drugu salu. Ispred škole su ostali samo roditelji ubijene i ranjene dece. Da je bio masakr u učionici nisam znala dok nisam izašla iz škole - zaključila je Vukić.

Decu i nastavnicu je kasnije policija pustila iz sale u dvorište škole i tada su saznali da se zapravo desilo masovno ubistvo. Nakon nastavnice svedočio je Mirko Rebac radnik firme koja obezbeđuje škole i objekte, a koji je ispričao koja su zaduženja imali čuvari u školi "Vladislav Ribnikar".

Rebac je objasnio da čuvari nisu imali oružje, te da je njihov posao bio da ne puštaju treća lica u školu, da obaveste zaposlene kada dođe neko od roditelja i da ih obaveste ukoliko postoji neki problem među učenicima.

Za 3. maj on je rekao da je saznao od supervizora i tada je pokušao da zove Vlahovića i čuvara koji je bio na drugom ulazu, koji se međutim nisu javljali. Kada je pozvao broj škole, prema njegovim rečima, javio mu se muški glas i rekao da ne može sad da ga dobije i da pozove za sat vremena u kom trenutku je on shvatio da postoji problem.

Pola sata nakon toga, kako je objasnio, javio mu se čuvar sa drugog ulaza koji mu je rekao da je bila pucnjava.

Punomoćnica porodice Dukić, Snežana Dunjić, sudu je predložila da se u ovom predmetu koriste transkripti sa saslušanja maloletnog K. K. iz krivičnog postupka koji se vodi protiv njegovih roditelja, kao i da se koristi njegovo veštačenje o uračunljivosti u trenutku zločina, koje je urađeno u sklopu parničnog postupka po tužbi 27 članova porodice ubijenih.

Dunjić je insistirala da se sasluša Dragana Tomić, razredna odeljenja u kom je zločin počinjen, jer je, kako tvrdi Dunjić, ona nakon pucnjave dva puta došla do vrata učinioce i nije pružila pomoć ranjenima.

Sledeće suđenje zakazano je za 5. decembar kada je ponovo pozvana Tomić i još jedan svedok iz škole.

Ovaj postupak pokrenut je protiv Miljane i Vladimira Kecmanovića, njihovog sina, kao i protiv škole i države, a po tužbi članova porodice Dukić čija ćerka je ubijena tada. Sud će odlučivati o ovoj tužbi tek po okončanju parničnog postupka, i doneti odluku da li u potpunosti ili delimično prihvata tužbeni zahtev porodica, ili ga eventualno odbija.

Tužba je podneta u parničnom postupku zbog naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica, kao i na ime pretrpljenog straha.

Pred Višim sudom u Beogradu u toku je krivični postupak protiv oca i majke dečaka, kao i instruktora i vlasnika streljačkog kluba u kojem je, kako se sumnja, K. K. učio da puca, dok je maloletnik krivično neodgovoran jer u trenutku masakra nije navršio 14 godina. Pored ovog parničnog postupka vode se još četiri parnična postupka po tužbi ranjenih i članova porodica ubijenih.