Majka ubijenog dečaka u Ribnikaru: Kako je moguće da niko nije odgovoran za 10 ugašenih života?!

- Čovek traži razlog zašto diše, zbog čega živi. Ja nemam više dece i pokušavam da nađem neki razlog. Ja svog sina ne mogu da vratim, ali ću uraditi sve da ne nastrada još neko dete. Pokušavam da razumem šta se desilo i kako je moglo da se desi, ko je odgovoran za to. Mi nakon masakra u "Ribnikaru" imamo to da niko nije odgovoran za to. Kako je moguće da niko nije odgovoran za 10 ugašenih života?! Moramo pod hitno da menjamo nešto u našem sistemu kako se ovo ne bi ponovilo - rekla je Suzana Stanković Čikić za TV Prvu.

Ističe da joj je velika motivacija i takmičenje koje nosi naziv njenog sina Andrije Čikića. Suzana Stanković Čikić se zalaže za promene koje bi sprečile ponavljanje ovakvih tragedija.

Njena borba za pravdu i odgovornost u društvu odražava duboku bol i potrebu da se izvuče pouka iz tragedije koja je odnela deset života. Upravo zato, aktivno se zalaže za promenu zakona koji se upravo odnosi na krivičnu odgovornost maloletnih lica i njihovih roditelja.

- Mi smo svesni da je nasilje postalo suviše prisutno u našem društvu. Čini mi se da je nakon tragedije nasilje eskaliralo, kada su maloletna lica shvatila da nisu odgovorna. Zbog toga je važno da se spusti starosna granica krivične odgovornosti, 12 godina je adekvatna starosna granica. Maloletno lice treba da bude dovoljno zrelo i svesno postupaka i posledica koje nanosi žrtvi. Da bude svesno šta znači maltretiranje, šta znači kada se nekome oduzme život. Mi roditelji smo odgovorni za svoju decu dokle god ona nisu sposobna da o sebi vode računa. Svi treba da se trgnemo i probudimo, jer će se drugačije i roditelji ponašati kada budu znali da će snositi odgovornost za ono što njihova deca rade - dodala je Stanković Čikić.

Ističe da ćemo i samo drugačije gledati na svoju decu kada budemo znali da ćemo i mi odgovarati za njihove postupke. Posebno je bolno, navodi dalje, to što za sada niko nije odgovoran za ovako stravičan zločin.

- Ja mislim da su roditelji dobrim delom odgovorni za ono što se desilo. Kako je moguće da niko nije primetio da dete ima probleme? Sada nakon tragedije čujem od nekih njegovih vršnjaka da je bio čudan. Deca kažu da nije imao facijalnu ekspresiju, to je bilo uočljivo. Kako je moguće da odrasle osobe to nisu videle? To je nešto o čemu u budućnosti treba da vodimo računa. Deca moraju da budu svesna da sve što rade ima svoje posledice - kaže majka nastradalog dečaka.

Ona je naglasila da roditelji treba da shvate da roditeljstvo nije igra, te da se sistem vrednosti iskrivio i uloga porodice izgubila.

- Dečak ubica treba da odgovara za ono što je učinio, ali to ne znači da su roditelji van odgovornosti. Mislim da su roditelji dobrim delom odgovorni za to što se desilo, zašto je on baš tom činu pribegao, to ne znam! Kako je moguće da se desilo to u školi, kako je moguće da odrasle osobe nisu videle da on nema facijalnu ekspresiju... Nije problematično dete u školi ono koje je nasilno, ima dece koja su problematična, a da to ne pokazuju - kaže Suzana Čikić.

Ističe da se mnogo govori o dečjim pravima, ali se ne govori o odgovornostima.

- Deca moraju da budu svesna da sve što rade u životu ima svoje posledice. Prava povlače odgovornost. Verujem da ćemo vremenom tek shvatiti kako je ta porodica funkcionisala i kako je to roditeljsko ponašanje uticalo na decu - kaže Suzana Čikić.