Vodila postupak protiv Mitrovićevog sina, sad preuzima slučaj protiv Belivukovog klana

Ta informacija potvrđena je za N1 u Višem sudu u Beogradu.

Sudija Avramović je iz krivičnog odeljenja Višeg suda u Palati pravde ovog ponedeljka raspoređena u Posebno odeljenje za organizovani kriminal i ratne zločine u Specijalnom sudu, i naslediće sve predmete sudije Vinke Beraha Nikićević, koja odlazi u penziju 29. aprila.

Ova odluka biće konačna za tri dana, kada istekne rok za prigovore Visokom savetu sudstva, na koji pravo imaju samo oni na koje se odluka odnosi.

Veljku Belivuku, Marku Miljković i članovima njihove kriminalne grupe sudi se od oktobra 2022. godine za sedam teških ubistava, otmice, mučenje, silovanje, prodaju droge i nedozvoljeno držanje oružja.

S obzirom na to da je u procesu došlo do promene predsedavajućeg sudskim većem, ovaj postupak će prema Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP) morati da počne ispočetka, iako je suđenje u poodmakloj fazi izvođenja dokaza, pa će svi ti dokazi morati da budu ponovo izvedeni.

Međutim, ZKP predviđa i izuzetak, da veće sa novim predsednikom, zbog proteka vremena, zaštite svedoka ili drugih važnih razloga može da odluči da se svedoci i veštaci ne ispituju ponovo, nego da se samo izvrši uvid u zapisnike o njihovim iskazima ili da predsednik veća ukratko iznese sadržinu tih izjava ili da ih pročita.

Ukoliko bi veće donelo takvu odluku, stranke u postupku imaju pravo žalbe ako nisu saglasne. U tom slučaju o žalbama odlučuje vanpretresno veće koje čini drugih troje sudija, koji nisu članovi veća koje sudi u prvom stepenu.

Inače, u ovom postupku je, tokom više od 70 održanih ročišta, koja su ukupno trajala više od 240 sati, ispitano desetak svedoka, tri okrivljena saradnika koji su priznali krivicu i do detalja svedočili o tome na koji način je klan pripremao otmice i ubijao svoje žrtve. Nekolicina optuženih iznela je svoje odbrane, a već dva meseca unazad izvode se dokazi sa "skaja" na kojima se optužnica temelji.

Ti "skaj" dokazi, koje je srpsko tužilaštvo dobilo od francuskih organa putem međunarodne pravne pomoći, podrazumevaju tekstualne i glasovne poruke, kao i fotografije koje su članovi Belivukovog klana međusobno razmenjivali.

Postupak protiv sina Željka Mitrovića

Sudija Zorica Avramović vodila je postupak protiv Aleksandra Mitrovića, sina vlasnika televizije Pink Željka Mitrovića, pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu.

Aleksandru Mitroviću se sudilo zbog toga što je u julu 2013. godine automobilom, vozeći nedozvoljenom brzinom, na pešačkom prelazu usmrtio maloletnu Andreu Bojanić.

Prvostepenom presudom iz okrobra 2020. Mitrović je bio osuđen na 11 meseci kućnog zatvora, a dužina zabrane upravljanja vozilom je bila godinu dana.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu usvojio je žalbu tužioca i preinačio prvostepenu presudu u julu 2021. godine i osudio je Aleksandra Mitrovića na kaznu kućnog zatvora u trajanju od godinu dana i zabranu upravljanja motornim vozilom "B" kategorije u trajanju od dve godine.

Inače, Zorica Avravomić je kao sudija krivičnog odeljenja Prvog osnovnog suda u Beogradu unapređena u sudiju Višeg suda 2020. godine.

Podsetimo, predmet protiv Belivukovog klana je najpre bio dodeljen sudiji Zorani Trajković, ali suđenje kriminalnoj grupi nije moglo da počne nekoliko meseci, jer je sudija bila na bolovanju.

Zbog toga je na mesto predsednice veća u tom postupku bila raspoređena sudija Vinka Beraha Nikićević, koja je sudila u slučajevima ratnih zločina u Specijalnom sudu u Beogradu.

Tokom njenog vođenja trenutno najvećeg krivičnog postupka u oblasti organizovanog kriminala bilo je mnogo pokušaja opstrukcije i odugovlačenja suđenja.

Optuženi i njihovi advokati pokušavali su da odlože pojedina ročišta ponekad praveći svojevrsne predstave u sudnici. Sudija Beraha Nikićević znala je da "pročita" stvarne namere optuženih i nije im to dozvoljavala.

Sa druge strane, dopuštala je gotovo svaki put optuženima, posebno dvojici vođa klana, Belivuku i Miljkoviću, da uđu u sudnicu da iznesu svoje primedbe, poneka zapažanja ili da se tek jave i pokažu za sudskom govornicom

Okrivljeni su često u sudnici iznosili da sumnjaju u objektivnost predsedavajuće navodeći da prema okrivljenim saradnicima ima drugačiji, pristrasan odnos.

Zbog toga su više puta tažili da se ona izuzme iz postupka, ali su umeli i da usmeno, praktično, zabrane svojim advokatima da i oni traže njeno izuzeće.