Minimalne kazne za nesreće sa smrtnim ishodom

Otac poginule devojčice u Novom Pazaru Esad Zećović kaže za N1 da je ta presuda "otvorila još jednu ranu u njihovom životu".

- Od tog dana, kao što nosim bol zbog Melise, tako nosim i bol zbog tog sudije koji je doneo presudu i osudio vozača na samo dve godine zatvora. Sudija je ponizio sebe, svoju porodicu, Novi Pazar i kompletno sudstvo u Novom Pazaru koje je burno reagovalo i koje nije moglo da veruje kakvu je presudu doneo njihov koleg - rekao je otac nastradale devojčice.

Nažalost, ovaj tragičan slučaj i presuda sa minimalnom kaznom nije usmaljen slučaj.

Tinejdžeri D.N (17) i B. M (18) nastradali su u oktobru prošle godine, u saobraćajnoj nesreći kod Beške. Nakon devet meseci, Osnovni sud u Staroj Pazovi je doneo presudu protiv S. B. (84), vozača „mercedesa“ koji je izazvao nesreću, na tri godine zatvora.

Vozač I. M. (22) iz Beograda osuđen je na godinu i pet meseci zatvora zbog toga što je na pešačkom prelazu automobilom udario i usmrtio studenta iz Novog Pazara, E.B. (19).

Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića, osuđen je 2019. godine na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim vozilom na godinu dana, zbog saobraćajne nesreće u julu 2013. kada je na pešačkom prelazu u Ustaničkoj ulici usmrtio 17-godšinju Andreu Bojanić.

A tragedija koja je najviše potresla javnost je slučaj četvorogodišnjeg Despota koji je poginuo pokušavajući da izađe iz autobusa na stajalištu Bosanska u Prvomajskoj ulici u Zemunu, i to na zadnjim vratima, dok se vozio sa svojom bakom. Vozač nije primetio malog putnika i nastavio je da vozi, a dečak je zadobio teške povrede kojima je, nažalost, ubrzo podlegao u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

Na Apelacionom sudu vozaču GSP-a smanjena je kazna na dve i po godine i to pod obrazloženjem, kako je portalu N1 potvrdila mama malog Despota Verica Vitorović, da je okrivljeni porodičan čovek i nije ranije osuđivan.

Zakon je dobar, praksa je loša

Ukoliko učesnik u saobraćaju nepoštovanjem pravila ugrozi bezbednost drugih, a pritom njegova dela dovedu do smrti najmanje jedne osobe, može mu biti određena zatvorska kazna od dve do 12 godina, navodi se u Krivičnom zakoniku.

Do 2006. ova kazna iznosila je tri do 15 godina, ali je te godine ublažena. Ova odredba se odnosi na one koji prestupe načine sa umišljajem i najviša je kazna za krivična dela počinjena u saobraćaju, dok se za takvo krivično delo iz nehata može provesti iza rešetaka od jedne do osam godina.

Advokat Novak Lukić objašnjava da je uobičajena praksa "naših sudova godinama, a mogu slobodno reći i decenijama, da se za takve smrtne saobraćajke daje kazna između dve do tri godine".

Na pitanje zašto je takva praksa, Lukić navodi:

- Prvostepeni sudovi, kada odlučuju o presudi, imaju iza sebe saznanje o praksi žalbenog, odnosno Apelacionog suda, i oni često razmišljaju o praksi u želji da njihove presude, pre svega, budu potvrđene. Apelacioni sud drži se te prakse, koja funkcioniše godinama - rekao je advokat za portal N1.

Da li je ta praksa dobra ili nije, kako navodi, "treba da nam pokaže statistika – koliko se povećava učestalost tih teških udesa".

- To je ono što državu, pravosuđe i javnost interesuje – da li se neka norma poštuje? Ako se poveća broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, onda je to žuta lampica ili signal da treba da se pooštri kaznena politika - smatra Lukić.

On ističe da zakon ne treba da se menja, jer je dobar. Na pitanje šta treba promeniti, Lukić objašnjava:

- Pod jedan, treba gledati da suđenja budu što efikasnija, zato što se često, zbog komplikovanih veštačenja, razvuku i traju jako dugo. To stvara veliku traumu za porodice oštećenih - oni prolaze pet, šest do deset godina kroz tu traumu na suđenjima, a nemaju konačnu odluku koja bi njima trebalo da predstavlja satisfakciju. Ako zaista postoji ocena u javnosti da je povećan obim tih groznih krivičnih dela, treba pooštriti kaznenu politiku, u smislu da se izriču veće kazne - zaključio je Lukić.