REŽIM NAPADA ČLANOVE EU A kad treba da stignu evropske pare...

Zvanična srpska politika kaže da je cilj zemlje punopravno članstvo u Evropskoj uniji, ali je istovremeno podrška građana tom konceptu već duže vreme ispod 50 odsto. S druge strane, među građanima očigledno raste emocija ruske duše, koja se više podgreva od strane ruskih nego srpskih zvaničnika.Austrijska ministarka za evropske i spoljne poslove Beate Majnl-Rajzinger je studente-maratonce iz Srbije koji štafetno trče do Brisela dočekala u Beču, što je srpski šef diplomatije Marko Đurić komentarisao kao "mešanje u unutrašnja pitanja Srbije". Majnl-Rajzinger je rekla da se čula telefonom sa njim i objasnila mu zašto "aktivno učešće civilnog društva predstavlja dragoceni deo demokratije".

U međuvremenu, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj obrušio se na Kaju Kalas, visoku predstavnicu Evropske unije za spoljnu politiku, rekavši da je "niko i ništa". - Ključni zvaničnici Evropske unije su i te kako svesni problema koje predstavljaju Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i oni nisu oduševljeni njime, ali ga neće kritikovati dok ne procene da neće preživeti političku krizu - izjavio je Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu.U potezima zvaničnog Beograda odavno nema ni tragova principijelne spoljne politike utemeljene na vrednostima - svi potezi su u funkciji očuvanja vlasti. To je svima jasno, ali Brisel očigledno ima toleranciju prema toj politici. Posle najave o iskopavanju litijuma, stvari postaju jasnije. Evropska unija je planirala fond od šest milijardi evra za Zapadni Balkan i značajan deo te sume trebalo bi da pripadne Srbiji kao najvećoj zemlji na Zapadnom Balkanu. Otprilike bi oko dve milijarde moglo da bude namenjeno Srbiji. A gubitak novca koji stiže iz Evropske unije proizveo bi političke posledice za ovdašnji režim. Vučić u ovom trenutku nema izbora jer dve milijarde neće stići iz Kine i Rusije. Predstavnici vlasti i vlastima bliski mediji u Srbiji u više su navrata proteste protiv vlasti pripisali uplitanju iz Hrvatske i drugih zemalja, a Evropska komisija izrazila je u januaru zabrinutost zbog postupanja Srbije prema državljanima Hrvatske i drugih članica EU, koji su privedeni i zatim proterani pod izgovorom da predstavljaju sigurnosni rizik. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je ponovila zahtev Evropske komisije da se istraže svi incidenti protiv demonstranata u Srbiji i poručila da je neprihvatljiva retorika u Srbiji protiv zvaničnika EU i evropskih građana.

- Nema mesta širenju dezinformacija, neprijateljskoj političkoj retorici, uključujući i protiv EU, protiv naših građana, protiv nekih uglednih poslanika Evropskog parlamenta, a u poslednje vreme i protiv delegacije EU koja vodi dijalog sa političkim i civilnim akterima. Ovome neće biti mesta na putu Srbije ka evropskim integracijama - izjavila je Kos u govor u Evropskom parlamentu na raspravi posvećenoj situaciji u Srbiji.Predstavnik Veća EU, Poljak Adam Šlapka rekao je zastupnicima da je širenje EU prioritet poljskog predsedništva.

- Srbija je kao kandidat podložna pomnom propitivanju vladavine prava, reformi i poštovanja temeljnih prava - rekao je Šlapka, te ponovio poziv srpskim vlastima da poštuju pravo na okupljanje i protest, kao i da spreče nasilje protiv demonstranata.