Kako je Zvezdan Terzić postao slobodan čovek! 

Terzić se, po običaju, nije pojavio u sudnici da iz usta sudije Ane Đuričković Trifunović čuje da nije on, ni fudbalski menadžer Dražen Podunavac, nisu krivi za zloupotrebe u transferu Baneta Ivanovića, koji je na sudu zdušno branio obojicu. Na ovu odluku sudskog veća, tužilaštvo ima pravo žalbe, i možda Apelacioni sud presudu preinači ili predmet vrati na ponovno suđenje. Možda, ali sumnjamo u to. Ova presuda je veliki korak u Terzićevu slobodu, i recimo uskoro će moći bez problema da dobije potvrdu da se protiv njega ne vodi sudski postupak da bi sasvim zakonito produžio dozvolu za nošenje oružja. Pa onda neće ni opozicioni poslanici u Skupštini moći da ga prozivaju, jer će sve raditi potpuno zakonito!

Sam postupak protiv Terzića pokazao je da se vlast u proteklih 12 godina, išlifovala i da sada nalazi zakonite načine da ljude bliske režimu spasi od zatvorskih kazni. Setimo se, sada već daleke 2012. kada je Tomislav Nikolić, tek zaseo u predsedničku fotelju, abolirao Dragana Džajića, nekadašnjeg predsednika crveno-belih, a sada prvog čoveka FSS-a. Džajić je bio optužen da je sa trojicom saradnika, prisvojio oko osam miliona evra od inotransfera. Bez rizika da možda bude osuđen, vlast je reagovala na "prvu loptu", abolirala Džajića, koji je narednih godina otvoreno podržavao Aleksanda Vučića i SNS, potpisivao peticije kada je trebalo. I na kraju, iako debelo gazi osmu deceniju, uz amin SNS-a uskočio kao protivkandidat Nemanji Vidiću. Čoveku koji je imao viziju za oporavak srpskog fudbala, za predsednika FSS. Naravno Džajić je zaseo u fotelju prvog čoveka FSS, da li baš on rukovodi nacionalnom kućom fudbala, drugo je pitanje. 

U slučaju Zvezdana Terzića vlast se drugačije ponašala. Terzić je jedno vreme bio u bekstvu, "školovao" se u SAD, mada se spekulisalo da je utočište našao u jednoj nama mnogo bližoj državi, po povratku u Srbiju, predao se policiji, bio je u pritvoru i posle davanja jemstva pušten je na slobodu. Dolaskom SNS, uzleće kao feniks, i preuzima crveno-bele, čiji navijač je i predsednik Aleksandar Vučić. Ali umesto da ga Nikolić, ili kasnije Vučić aboliraju, čime gledano realno ne bi dokazali njegovu nevinost u slučajevima mahinacija u vezi sa transferima, vlast se navodno ograđuje od mešanja u sudski postupak. 

Terzić i njegova odbrana, verovatno podučena od nekih, pribegavaju drugim metodama. Suđenja se otkazuju, a zanimljivo je da od 2017. do 2022. nije održano nijedno ročište! Razlozi za to su mahom Terzičeva bolesti, a jednom čak jer je prvi čovek crveno-belih krenuo na ročište ali je promašio zgradu suda! Veštačenja koja bi potkrepela navode tužilaštva nema. Menja se i sudija, pa sve mora nanovo. I tako dok ne zastare optužbe za transfere Vanje Grubača i Srđana Stanića, a sudsko veče oslobodi ga za malverzacije prilikom prelaska Branislava Ivanovića u moskovsku Lokomotivu. 

Za razliku od abolicije Džajića, sada je vlast čista. Nisu oni oslobodili Terzića, već sud. Sudsko veće ga je oslobodilo za Baneta Ivanovića, a optužbe za druga dva tranfera su zastrarele. Opet zbog greške suda, njihove sporosti, moglo bi se reći. A nažalost svako od nas dobro zna pod čijom je komandom palicom pravosuđe, i da je u Srbiji ova grana vlasti daleko od nezavisnosti.