Kako se optuženi za ubistvo Đinđića pravdao na sudu?

Zbog tog "priznanja" stizale su mu pretnje, zbog kojih se i nalazi u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, a ne u Požarevcu gde su svi ostali. On je prvostepenom presudom bio osuđen na 30 godina zatvora, ali mu je odlukom Apelacionog suda kazna smanjena na 20 godina.

Krsmanović je 2008. godine priznao u žalbi Vrhovnom sudu da je učestvovao u atentatu na premijera Srbije Zorana Đinđića, zatraživši od suda da mu ublaži prvostepenu presudu i "pruži još jednu šansu", rekavši: "Ubili smo premijera Đinđića. Sve je bilo onako kako sam rekao u istrazi. Kajem se i sve ću ponovo ispričati."

Krsmanović je istakao da se u Specijalnom sudu branio ćutanjem jer se pretilo njemu i njegovoj porodici. Okrivljeni je rekao da je za vreme i posle atentata "osećao krivicu što je protiv svoje volje učesnik u ubistvu Đinđića". On je ponovio da su sva ubistva koja se stavljaju na teret zemunskoj grupi naredili ili Spasojević ili svedok saradnik Ljubiša Buha Čume, a da su ih izvršili svedoci saradnici Dejan Milenković Bagzi, Ljubiša Buha Čume, Miladin Suvajdžić zvani Đura mutavi, kao i "Mamica, Kum, Sale, Kreza i Limun".Prema optužnici, Dušan Krsmanović, nalazio se u Nemanjinoj ulici, odakle je javljao dolazak kolone vozila sa premijerom. Sam Krsmanović u završnoj reči je rekao:

- Najiskrenije se kajem zbog svega što me je dovelo u ovakvu situaciju i položaj u kojem sam danas. Kajem se i zbog svoje dece koja odrastaju bez oca, kajem se zbog još mnogo toga, ali imam veru u Boga. On zna moje namere i verujem da će biti na mojoj strani....

Krsmanović je u iskazu iz 2003. godine kada je osuđen, opisao iz njegovog ugla šta se dešavalo u trenutku ubistva premijera Zorana Đinđića.
- Na trotoaru iznad te stanice parkirao sam plavi "ford eskort". Pošto sam tu stajao oko jedan sat, Miša (Miloš Simović) me zvao na telefon i rekao da mu je Aca (Aleksandar Simović) javio da je ovaj ušao. Tako smo koristili reči, nismo spominjali ime. Ja sam onda mislio da ni od ovog dana neće biti ništa, seo sam u kola i krenuo prema Železničkoj stanici da nešto jedem. Tada me je Miša ponovo zvao i kaže da će ovaj da dođe (Zoran Đinđić) i da se vratim na mesto gde sam bio. Zove me ponovo i kaže: "Gledaj sad" i prekida vezu - pričao je on, pa nastavio:- Ubrzo me zove Aleksandar Simović i kaže: "Nije bio on". Ja nisam ništa video, krenuo sam ponovo prema automobilu sa stanice, tada zove Aleksandar i kaže: "Evo ga! Evo ga!" Bio sam uzbuđen, počelo je srce da mi lupa, čuo sam dva pucnja u razmaku, kao kad se izgovori "du-du". Tada sam seo u automobil i odvezao se do Autokomande. Usput me je nazvao Miloš i rekao da tamo negde budem. Posle sam otišao u stan u Triše Kaclerovića, koji je takođe, ranije bio iznajmljen. Sutradan uveče je došao Ninoslav Konstatinović i smejao se. Ispričao nam je kako je došlo do pucnjave u Đinđića, i da je, kada je Aca Simović zvao mene, da je tada Zvezdan Jovanović nišanio prema Đinđiću. Pucao je dva puta i posle toga pušku bacio Simović Aleksandru i prvi počeo da beži.