Nemačka otkrila virus HEPATITISA A u smrznutom voću iz Srbije

U zvaničnoj tržišnoj kontroli, u uzorku uzetom 20. aprila, Nemačka je pronašla patogene mikroorganizme - virus hepatitisa A u zamrznutoj mešavini bobičastog voća iz Srbije, objavio je RASFF.

Zdravstveni rizik se smatra ozbiljnim, a proizvod je, kako se navodi - povučen od potrošača.

Ovo nije prvi put da je u smrznutom voću iz Srbije pronađen virus hepatitisa A.

Prema podacima RASFF, isto se desilo i 10. jula 2025, kada je opet Nemačka pronašla isti virus takođe u bobičastom smrznutom voću iz Srbije, kao i u avgustu 2022. kada je virus hepatitisa A pronađen u proizvodu - smrznuto voće iz Belgije, ali je Srbija navedena kao jedna od četiri zemlje porekla voća.

Šta je virus hepatitisa A

Virusni hepatitis A je zarazna žutica tipa A, piše N1.

Rezervoar zaraze, prema navodima Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut" je - čovek kao bolesnik sa tipičnom ili atipičnom kliničkom slikom. Uzročnik se nalazi u stolici, krvi i žuči, a ređe u mokraći obolelih.

Putevi prenošenja

Glavni put prenošenja je direktan kontakt, koji se ostvaruje preko ruku kontaminiranih fecesom u kome se nalazi virus hepatitisa A. Takođe, infekcija se prenosi i indirektnim konataktom kontaminiranim predmetima za ličnu ili opštu upotrebu.

Kontaktnim putem se najčešće prenosi infekcija u porodici, predškolskim i školskim ustanovama, kao i u ustanovama za mentalno retardirane osobe.

Značajan put prenošenja je i voda, naročito u uslovima lošeg vodosnabdevanja (individualni vodeni objekti i manji lokalni, neregularno kontrolisani vodovodi, naročito posle poplava ili većih havarija).

Hrana je najređi put prenošenja, a obično je u pitanju hrana koja nije termički obrađena (npr.razne salate, sendviči, voće, morski plodovi itd) ili termički obrađena hrana koja je sekundarno kontaminirana.

Ulazno mesto je sluznica digestivnog trakta.

Kako se navodi na sajtu Batuta, zarazna žutica tipa A je "relativno laka akutna zarazna bolest sa dobrom prognozom, retkim komplikacijama i niskim letalitetom (manje od jedne umrle osobe na 1000 obolelih sa manifestnom žuticom, posebno u kategoriji dece mlađe od pet godina i osoba starijih od 50 godina)".