AKCIZE SKOČILE, NAROD U STRAHU: "Ne znamo dokle više možemo da izdržimo!"

Praznici nisu jedina tradicija koja obeležava početak godine. Tik iza njih, tradicionalno, rastu akcize i postavlja se pitanje:

Šta kažete, je l' može budžet građana to da podnese?

- Da, može.

- Ne može.

- Ja mislim da mogu. Ja mogu, ne znam za druge - kazali su građani u odgovoru na pitanje N1.

Za neke manji, za neke veći udar na džep, tek rast je očekivan, podrazumevan i predstavlja redovno usklađivanje sa inflacijom od prošle godine.

- To je redovno usklađivanje, to je prema rastu cena na malo u prošloj godini. Onda se prema Zakonu o akcizama uskladi ove godine i to je sa 2,3 odsto. Srećom, nismo imali visoku inflaciju - kazala je urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović.

Zbog niske inflacije, efekat usklađivanja u 2026. biće niži nego prethodnih godina - mišljenja je i Ivan Nikolić, ekonomista i predsednik Saveta guvernera. Rast akciza zbog toga, smatra, neće doneti značajniji udar na kućne budžete potrošača.

- Briga je u nekim drugim delovima, ali što se tiče inflacije - tu građani, potrošači ne treba da brinu da bi se bilo šta loše moglo desiti - kazao je Nikolić.

Pa ipak, briga je prisutna.

- Pa kako će se odraziti? Loše, kao i sve u ovoj državi. Mislim da bi trebalo malo porazmisliti, jer ipak ovaj narod rast svih cena na svim nivoima ne znam baš kako može da podnese i dokle će više ovo da podnosi - dodali su građani.

Akciza na bezolovni benzin povećana je za dva dinara. Isto toliko i na gasna ulja. Akciza na kafu porasla je za četiri. Nameti su porasli i na alkoholna pića, cigare i cigarilose. Po prvi put je, međutim, povećana akciza na gas za domaćinstva.

- Sigurno je da povećanje akciza ne može da predstavlja dobru vest. Očigledno je da državi, verovatno, treba novac za nešto. Svedočimo tome da novac često ode na neke strane gde ne bi trebalo. Tu su stalno neke afere i opet je to nešto što pored finansijskog opterećenja dodatno smeta građanima, jer ne znaju kuda taj novac ide - objasnio je Dejan Gavrilović ispred Udruženja potrošača "Efektiva".

Više od akciza građane će, ukazuje Gavrilović, u perspektivi koštati ukidanje Vladine uredbe o ograničavanju marži.

- Osim tamo kod energenata gde domaćinstva troše možda više gasa, itd, mnogo veći udar će biti kada se ukine ograničenje marži. Svedočili smo da su neki trgovinski lanci imali maržu od 46 odsto. Ona im je poslednjih šest meseci smanjena na 20 odsto. Dakle, ako oni to vrate na neki pređašnji period, nas tu očekuje mnogo veći rast cena nego što će to doneti povećanje akciza za dinar, dva - istakao je on.

Otuda je od 15. čini se važniji 28. februar. Dan kada će Uredba o ograničenju marži, koju je stručna javnost umnogome i kritikovala, a zbog koje je trgovinski lanac Delez podneo tužbu protiv Srbije, stupiti van snage.