Šta posle tužbe Deleza: Da li konkurencija sprema sličan plan?

Traže zaštitu investicija. Ograničena marža je, kažu, pogodila 85 odsto asortimana. Zatvorili su 25 radnji i uzdržaće se od daljih investcija u ovoj godini. Sve zajedno, tvrde da su broj zaposlenih smanjili za više stotina.

Da li i drugi trgovinski lanci u Srbiji razmišljaju na sličan način. Da li će zaštitu svojih interesa zatražiti pred domaćim sudovima ili eventualno stranim arbitražama. Pitanja smo poslali na adrese pet najvećih, što domaćih, što stranih trgovaca. Odgovorila su samo dva.

Lidl: Očekujemo da tržište posluje u slobodnoj ekonomiji

Prema njihovim odgovorima, reklo bi se da konkurencija nema takve planove. U Lidlu to otvoreno kažu.

- Kompanija Lidl poštuje zakonske i ostale regulative na svim tržištima na kojima posluje, što je slučaj i sa Uredbom o posebnim uslovima za obavljanje trgovine. Verujemo da su konkurencija i slobodno formiranje cena, kao i fer odnos u celom lancu snabdevanja, najbolji mehanizmi za postizanje dugoročne stabilnosti i kvaliteta usluge i proizvoda za krajnje potrošače. Razumemo kompleksnu ekonomsku situaciju naših potrošača i lokalnih dobavljača, stoga nećemo pokretati pravne postupke, sa očekivanjem da tržište nastavi da posluje u slobodnoj ekonomiji - kažu u ovoj kompaniji.

Na pitanje je odgovorio i novosadski Univerexport.

- Naš fokus je na stabilnom poslovanju i redovnom snabdevanju potrošača, uz poštovanje važećih propisa - kažu u ovom trgovinskom lancu.

Država je marže ograničila uredbom od 1. septembra 2025. Uredba važi do kraja februara 2026. Odnosi se na oko 20.000 proizvoda. To su pre svega osnovne životne namirnice, kućna hemija i higijena. Tokom ovih šest meseci najviša stopa marže ne može da bude veća od 20 odsto.

Prednost Deleza njegova veličina

- Još pre primene uredbe naglasio sam da je moguće da pojedine kompanije tuže državu Srbiju zbog nametanja uredbe koja je bila u suprotnosti sa Zakonom o trgovini“, kaže ekonomista Dragovan Milićević. „Doneta je u vremenu kada je praktično ugrozila poslovne planove kompanije jer je osnovno pravilo da se u poslovnu godinu ulazi sa definisanim zakonskim odredbama koje tretiraju navedeno poslovanje.

Smatra i da Delez može lakše da tuži od nekih drugih igrača na tržištu.

- U svakom slučaju je veoma teško proceniti da li je uredba bila uspešna. Političari će reći da jeste. Potrošači da nisu osetili neku posebnu povoljnost što je sušta istina. Delez može da tuži jer je kompanija koja pravi 100 milijardi evra prihoda. Domaći politički moćnici ne mogu ništa. Njihovo poslovanje u Srbiji je tek nešto oko 1,5-2 odsto ukupnog prometa. Sigurno da su odluku zasnovali na čvrstim osnovama. U suprotnom ne bi se poslovno kompromitovali. Bojim se da će Srbija tu izvući deblji kraj - dodaje Milićević.

Milićević još objašnjava da bi se možda još neki lanac opredelio za ovu mogućnost. Odnosno možda bi pred sudom ili nekom arbitražom zatražili zaštitu, ali je prednost Deleza kompanijska snaga vlasnika. Većina drugih nije u toj mogućnosti.