SRCE: Da li glad kuca na vrata Srbije?

"Naime, ne samo da penzioneri u Norveškoj i Nemačkoj imaju nominalno daleko veće penzije nego naši stariji sugrađani, nego za taj novac mogu sebi da obezbede mnogo bolji standard. Dakle, ne samo da pokriju osnovne troškove stanovanja i ishrane, nego i da priušte sebi lekove, društveni i kulturni život, putovanje i odmor. Penzioneri u Norveškoj, na primer, imaju prosečno TRI PUTA veću kupovnu moć nego penzioneri u Srbiji.

Problem je i veći od ovoga. U Srbiji je niskim životnim standardom ugroženo mnogo građana, pa čak i takozvani zaposleni siromašni. Po zvaničnoj definiciji to su ljudi čiji prihodi su niži od 60% prosečnih prihoda u Srbiji. Realno, uzimajući u obzir sastav prosečne i minimalne potrošačke korpe, to su svi oni koji svojim prihodima ne mogu da obezbede barem prosečnu potrošačku korpu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u Srbiji tokom 2025. godine iznosila je oko 105.000 dinara, dok je medijalna zarada bila znatno niža, što znači da više od polovine zaposlenih prima manje od tog iznosa. Minimalna zarada kretala se oko 53.000 - 55.000 dinara mesečno. Istovremeno, vrednost prosečne potrošačke korpe prema zvaničnim procenama iznosi 106.000 dinara, a minimalne 55.000 dinara. Minimalna potrošačka korpa je sama po sebi već odraz siromaštva, a i za one koji zarađuju medijalnu vrednost zarade se može reći da su u visokom riziku od siromaštva i uskraćenosti.

Prosečna penzija u Srbiji tokom 2025. godine iznosila je približno 56.000 - 57.000 dinara, ali više od 60% penzionera prima penziju nižu od prosečne. Značajan broj penzionera ima mesečna primanja ispod 45.000 dinara, što je blizu ili ispod statističke linije rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo. Posebno su ugroženi penzioneri koji žive sami. Kod njih, penzija često predstavlja jedini izvor prihoda, a troškovi grejanja, lekova i zdravstvenih usluga zauzimaju veliki deo budžeta. Statistički podaci pokazuju da osobe starije od 65 godina imaju stopu rizika od siromaštva iznad nacionalnog proseka.

Uzrok ovakvog stanja je to što troškovi života u Srbiji poslednjih godina rastu brže od realne kupovne moći, tako da ogroman broj domaćinstava koristi više od 2/3 svojih prihoda samo da pokrije troškove stanovanja, ishrane i transporta. Ako tome dodamo da i izdaci za zdravstvenu negu stalno rastu, možemo reći da veliki broj građana Srbije bukvalno samo preživljava.

Statistički podaci o platama, penzijama i troškovima života jasno pokazuju da je rizik od siromaštva u Srbiji posledica nesklada između prihoda i realnih životnih potreba. Nominalni rast primanja nije dovoljan da neutrališe rast cena osnovnih dobara i usluga. Građani Srbije ovo dobro znaju i osete svakog dana.

Šta to onda priča Ana Brnabić? Jedan od njenih tipičnih gafova ili uveravanje sopstvenih pristalica da je "sivi kamion crvene boje"? Njeni proračuni se našim penzionerima svakog dana ispisuju na fiskalnim računima u samouslugama i apotekama, tu nema mesta za ovaj jeftin manevar. Samo mere ekonomskog oporavka i stvarne brige o kvalitetu života penzionera mogu našim starijim sugrađanima doneti poboljšanje. A toga sa ovim korumpiranim režimom neće biti", zaključuje se u saopštenju Srbija centra.