Šta donosi novi zakon o trgovačkim praksama?

Ona objašnjava da zakon o trgovačkim praksama reguliše, pre svega, odnos između trgovaca, koji su ovde kupci, i snabdevača, navodeći značajnu disproporciju u odnosu tih snaga i samu ekonomsku nadmoć trgovaca.

- Da bi se stalo na put tim nepoštenim praksama koje su prepoznate, a koje se u krajnjoj liniji, kao i sve, prevaljuju na leđa potrošača, zakonom su uvedene što je posebno značajno, kao novina crne i sive nepoštene poslovne prakse koje su zabranjene - rekla je ona.

"Crna" lista odnosi se na trgovačke prakse koje su apsolutno zabranjene bez obzira na okolnosti slučaja.

Perinčić je, na primer, navela da rok plaćanja za lako kvarljive proizvode ne sme biti duži od 30 dana, a za sve ostale proizvode ne sme biti duži od 60 dana, da je zabranjeno da se naknadno ustanovljavaju neke obaveze prema dobavljačima koje nisu inicijalno sadržane u ugovoru i da se teret rešavanja reklamacija prebacuje na snabdevače.

Dodaje da je zabranjeno da se zloupotrebljavaju poslovne tajne, da se otkazuje ugovor, odnosno porudžbina za lako kvarljive proizvode u kratkom vremenskom periodu, kao i to da neće da se izda pisana potvrda o prijemu robe.

- Bitna je kao crna praksa komercijalna odmazda trgovca koja je zabranjena, a to je uklanjanje proizvoda iz asortimana trgovca kao vid odmazde, tzv. izlistavanje. To su, dakle, crne prakse koje su apsolutno zabranjene, a imamo i sive koje su zabranjene, ali ukoliko trgovac, ovde kupac, prema snabdevačima dokaže drugačije, onda i mogu da egzistiraju - navela je ona.

Prema njenim rečima, "siva" lista odnosi se na, na primer, na naknadno fakturisanje za promociju proizvoda ili za prodajne podsticaje ili za podatke o tempu prodaje.

Ona je naglasila da je ta "siva" lista novim rešenjima proširena u odnosu na ono što evropska direktiva zahteva da se transponuje.

Kakve su kazne i kako će se zaštiti potrošači

Trgovce će u vezi sa praksama kontrolisati Ministarstvo trgovine, pre svega tržišna inspekcija.

Perinčić je navela da je bitna novina da se zakonom uvodi institucija uzbunjivača i da to znači da i fizička lica mogu da prijave i pokrenu inicijativu da je došlo do kršenja odredaba zakona o trgovačkima praksama i da to dokumentuju.

- Kazna je 0,1 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda trgovca, ukoliko se ustanovi da je kršio ovaj zakon, a uzbunjivač dobija 10 odsto od naplate te kazne, ukoliko se naravno tako dokaže.

S obzirom na to da se niz troškova prelivalo na snabdevača od strane trgovaca, Perinčić kaže da je to na kraju plaćao potrošač.

Ona je rekla da se zakon donosi da bi se zaštitili s jedne strane snabdevači, zato što su oni u neravnopravnom položaju i naglasila da će se stati na put silnim nametima koji se ustanovljavaju snabdevačima, a koji se prelamaju preko leđa potrošača.