KAO DA JE BILO NEKAD Šešelj pravi spiskove "ustaša" u Beogradu

U haosu devedesetih, sa ratovima, sankcijama, inflacijom, izbeglicama, diktaturom, sa uništenom privredom, nezaposlenošću, opštom bedom i beznađem, tadašnji vrh Srpske radikalne stranke se nalazio u svojoj prirodnoj sredini. Manipulisao je nezadovoljstvom brojnih očajnika u Srbiji. Vojislav Šešelj je nedavno bio gost emisije Hit tvit na televiziji Pink, gde ga je voditeljka u jednom trenutku pitala ko je za njega Picula.- On je otvoreni ustaša... Kao i Štir, njegov deda je bio ustaški pukovnik... Prošli put kad je Picula bio u Srbiji nije ga primio niko od ministara, osim Tanje Miščević. Bio je u ''Crnim mambama'' čiji su pripadnici bili zaduženi za čišćenje terena, a to znači da niko nije ostavljen živ - rekao je Šešelj

Šešelj je potom dodao da je onaj ko je uveo Piculu u dužnost predstavnika EU dobro znao njegovu prošlost. Što se tiče odbijanja razgovora sa Piculom, lider radikala je zaključio da je trebalo da odbijemo razgovore odmah nakon uvođenja prvih sankcija sa Zapada.- Sad treba da popišemo one koji se sastanu sa njim i da ih nazovemo ustašama. Jedno vreme sam mislio da više ustaša ima u Beogradu nego u Zagrebu, ali sam se pokolebao posle Tompsonovog koncerta. Ovde ih ima manje, ali su glasniji - ocenio je Šešelj.Crna suština je da, današnja Srbija, zahvaljujuči njemu, "povraća" onu nikad kažnjenu i zabranjenu "Veliku Srbiju". Reč je, dakle, o neredu u glavi i u čoveku i u sredini. Miris bede i nesreće je ponovo u vazduhu ovog nesrećnog podneblja. Histerična nota novoradikalaca u raspravi o stvaranju moćne države Srbije, zasmrdela je na atmosferu devedesetih godina. U rakursu Šešeljeve ideje, centralna vlast mora o svemu da odlučuje i sve da ima pod kontrolom, inače nema države. Istorija je, međutim, pokazala da u državama u kojima samo centralna vlast ima "subjektivnost", i niko drugi, nema demokratske vlasti i nema skladnog razvoja.Od početka devedesetih do danas, u Srbiji je trojka Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Vojislav Šešelj, znala kako da dođe do vlasti. Dobro, nije sve isto. Ovo su neke nove devedesete sa još punijim izlozima njihovih sledbenika, ali teško je osporiti utisak da zlokobnost dolazi iz opskurnosti. Sve što oni u stvari rade jeste neka ideološka priprema za to potencijalno drugo poluvreme, koje Vučić već odavno najavljuje. Odatle, iz takve brige, potiču slutnje o povratku devedesetih. Nered je nered, a uzroci su mu vazda isti. U nekoj normalnoj državi Vojislav Šešelj imao bi problema sa organima gonjenja zbog stvari mnogo banalnijih od ovoga čime se sada bakće i preti. Na primer: javni red i mir, pretnje i ugrožavanja, izazivanje opšte opasnosti, neki novi četnici, koji treba da zauzmu Zemun. To je sada samo zujanje onih muva. Zašto oni to rade? Pojavi se ponekad ZLO koje je manje ili veće, odvratno i neprihvatljivo u svakoj verziji.

Suština ove priče je u tome što tu nema manjeg zla. Ima samo ZLA.