ZAŠTO JE REŽIM NAELEKTRISAN Nervoza na kablu zbog EP?

Marina Raguš, potpredsednica Narodne skupstine, poručila je da u svojoj političkoj karijeri nije doživela ovakvo nepoštovanje od gostujuće delegacije, kakav je to bio slučaj sa delegacijom specijalne misije EP. Pomenula i nasilje koje se dogodilo na ulicama Srbije u proteklih godinu dana, fokusirajući se na napade na stranke prostorije SNS i neprijavljene proteste. Dodala je da su pristalice SNS diskriminisane po političkoj osnovi.

Prvi znak panike, kao što dobro znamo, jeste olajavanje i pljuvanje protivnika. U daljem tekstu to shvatiti obavezno kao obično naelektrisanje. Ukratko, Evropska unija je opasna, jer pušta ljudima razne ideje u glavu. Odatle ta vidljiva nervoza zbog nje i njihovih parlamentaraca. I predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić se čak iz Estonije obratila građanima Srbije i, između ostalog, komentarisala dolazak misije Evropskog parlamenta u Srbiju. Kako je navela, rezultat te misije biće samo još jedan izveštaj u kom će suština biti da njih ne zanima koga narod većinski podržava u Srbiji, već ih jedino interesuje smena vlasti.Aleksandar Vučić i stranka mu SNS veruju da su sve jači, pa shodno tome oni u tom smislu praktikuju sve što nazivaju "mržnjom" i očekuju još više, na svoju radost i veselje. Trude se da svuda uguraju neku jeftinu aluziju ili pokušaj neduhovite satire na račun onih koji nisu na "pravoj strani". Režimski mediji spremno su prihvatili optužbe i počelo je raspredanje i razrada: sve je to protiv Srba. A to je ustvari SNS. Tako se izvesni tabloidi namerače na studente, opoziciju, pa se onda tome pridruže i režimske televizije. To malkice liči na onaj vic o čoveku koji se umešao u uličnu tuču gde trojica biju jednog, te ga njih četvorica ubiše od batina. Suština stvari je u tome što je činjenično stanje nepromenjeno, ali se sada nekome čini da je došlo vreme za promenu. Valjda od promene vlasti.Obična javnost sklonija je da tumači te događaje na način malo dublji i oprezniji. Neki čak otvoreno traže uvid u tu njihovu budućnost. Međutim, znak nesigurnosti narastao je do same ivice panike. A panika je slab drugar u politici, kazaće vam svaki razboritiji politikolog ili sociolog, ali i svaki pametan političar. Sve je to moglo da se sredi i na normalan, pošten, način. Ovako sve nekako liči na uobičajeno novoradikalsko muljanje.

A ovo je tek početak…