U senci dogovora sa Mađarima: Kakva će biti dalja procedura oko preuzimanja NIS-a?

Ovaj dokument sada se upućuje na tumačenje Kancelariji za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu finansija SAD (OFAC), čija je saglasnost neophodna kako bi do MOL-ovog preuzimanja NIS-a zaista došlo.

Sagovornici upoznati sa situacijom, ukazuju da su i MOL-u i Gasprom Njeftu "vezane ruke“ do dobijanja američke saglasnosti, te da tek nakon "zatvaranja posla“, uz odobrenje OFAC-a i domaćih regulatora, među kojima je i Komisija za zaštitu konkurencije, mogu da započnu dalju proceduru u okviru promene strukture vlasništva, piše Danas.rs.

Tek tada dolazi na red MOL-ova ponuda za preuzimanje preostalih akcija, s obzirom na to da kupovinom 56,15 odsto ruskog udela stiče pravo da ostalim, u ovom slučaju malim akcionarima uputi ponudu za otkup njihovih akcija.

"Ništa pre odobrenja OFAC‑a“

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji (BBA) Ismail Musabegović objašnjava da MOL i Gasprom Njeft moraju prvo „zatvoriti“ posao uz odobrenje OFAC‑a i domaćih regulatora, i da tek nakon sticanja kontrole (ili nastanka obaveze za preuzimanje) dolazi na red ponuda za preostale akcije.

On ukazuje da je za sada potpisan samo "heads of agreement“, odnosno okvirni sporazum kojim se definišu ključni uslovi: udeli, okvirna vrednost, rokovi, due diligence (provera stanja) i obaveza traženja regulatornih saglasnosti.

Musabegović podseća da se ugovor o kupoprodaji planira do 31. marta 2026, a uslov za njegovu realizaciju je saglasnost OFAC‑a i srpskih organa.

- MOL i Gasprom ‘de facto’ moraju da sačekaju odluku OFAC‑a. Bez toga transakcija ne može biti izvršena, a time ni nastupati eventualna obaveza MOL‑a da daje obaveznu ponudu za preuzimanje malih akcionara u skladu sa domaćim pravom - kaže Musabegović.

Tehnički, objašnjava, MOL bi mogao i ranije da objavi dobrovoljnu ponudu, ali je to, kako ocenjuje, praktično nerealno, jer bi ponuda bila opterećena rizikom sankcija, statusom NIS‑a i mogućnošću da OFAC posao ne odobri, što bi, dodaje, pravno i finansijski bilo teško konstruisati.

Analitičar brokerske kuće IPOPEMA Securities Vladan Pavlović takođe ističe da je potrebna potvrda OFAC-a pre bilo kakve MOL-ove ponude otkupa preostalih akcija.

Cena za male akcionare

Kada je reč o ceni za male akcionare, Musabegović ukazuje da se po opštem pravilu iz Zakona o preuzimanju, obavezna ponuda određuje po ceni koja nije niža od više između:

ponderisane prosečne berzanske cene u prethodnom periodu (obično šest meseci), i
najviše cene po kojoj je sticalac kupovao akcije u tom periodu.

Međutim, dodaje, NIS je pod sankcijama, a trgovanje akcijama na Belexu je najpre bilo privremeno suspendovano, upravo zbog američkih sankcija, dok su odluke Komisije produžile suspenziju "do prestanka razloga“.

- Ako je trgovanje faktički dugo obustavljeno (za NIS se suspenzija produžava od januara 2025), ne postoji relevantna tržišna cena iz skoro proteklog perioda, pa bi se regulator mogao osloniti primarno na cenu iz transakcije MOL–Gasprom kao referencu, ili bi bila naručena procena fer vrednosti od ovlašćenog procenitelja (što se u praksi radi kod preuzimanja/konsolidacije uz ograničenu likvidnost) - objašnjava on.

Dakle, precizira Musabegović, verovatno je da će minimalna cena u obaveznoj ponudi za male akcionare biti bliska ceni po kojoj MOL kupuje od Gasproma, osim ako regulator posebno ne interveniše, na primer, zbog sankcija, državnog interesa ili posebne zaštite manjinskih akcionara.

Na pitanje koju je MOL cenu ponudio Gasprom Njeftu za kupovinu NIS-a, Pavlović kaže da je to teško proceniti, ali pretpostavlja da je MOL ponudio cifru od oko jedne do najviše 1,5 milijarde evra.

- Šta će mali akcionari dobiti kao ponudu zavisi od toga kako će se tretirati prekid u trgovanju akcijama. Sada je akcija faktički nelikvidna što znači da bi se trebalo ponuditi najveća cena između knjigovodstvene (koja je veoma visoka), procenjene tržišne ili one po kojoj je izvršeno preuzimanje. Sumanjam da će se ići na takav vid klasifikacije pa je cena verovatno ona koju je MOL dao za ruski udeo 700 do 1.000 dinara po akciji - smatra Pavlović.

Da li su mali akcionari "primorani“ da prodaju svoje akcije?

Musabegović kaže da obavezna ili dobrovoljna ponuda za preuzimanje ne obavezuje malog akcionara da proda svoje akcije. Naglašava da je to pravo, a ne obaveza.

On podseća da obavezni otkup ili prinudna prodaja nastaju tek kada jedan akcionar, ili grupa koja deluje zajednički, dostigne prag od najmanje 90 odsto osnovnog kapitala i 90 odsto glasova.

Tada, dodaje Musabegović, većinski akcionar može pokrenuti "prinudni otkup“, dok manjinski akcionari mogu tražiti "prinudnu kupovinu“ po fer ceni.

- MOL u ovom aranžmanu ciljano preuzima 56,15 odsto od Gasproma, država Srbija povećava udeo na oko 36 odsto (sa 29,9 odsto na ~35% + 5 p.p.), dok bi i ADNOC ušao sa određenim udelom. Ukupno je vrlo malo verovatno da bilo ko odmah dođe na 90 odsto, pa mali akcionari ne bi bili automatski primorani da prodaju - ukazuje Musabegović.

- Ko želi, moći će da zadrži akcije, osim ako u nekoj kasnijoj fazi, na primer, nakon dodatnog otkupa ili dokapitalizacije, jedan akcionar ne pređe 90 odsto i pokrene proceduru prinudnog otkupa - objašnjava Musabegović.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Danas.rs.