ĆACILEND SE ZATVARA Gde će sada HEROJI?

U šatorskom naselju poznatom kao Ćacilend u nedelju uveče okupilo se više stotina ljudi. Stigao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je rekao, u znak zahvalnosti što pristalice SNS-a poštuju njegov poziv da se ukloni ovo šatorsko naselje, nakon čak devet meseci. Svojim pristalicama je ponovio da je Ćacilend "najslobodnije mesto", te da se u "Pionirskom parku rodila iskra slobode koja je prerasla u vatru". U njegovom društvu je bio i Miloš Pavlović, student medicine i jedan od vođa tzv. "studenata koji žele da uče", odnosno "studenata 2.0". Jututunci su dobili Juhahahu i baš ih briga i evo nama veselja.Postoji dosta crna slutnja da je ova vlast uzletela i da ne ume da se vrati na zemlju. Okej, stalno imamo neke teme koje se vrte. Ali, ne vidi se zaista zašto se Ćacilend proglašava za neku veliku pobedu. Kakvu crnu pobedu, čiju pobedu? Nikada nisu stigli smisleni odgovori na pitanja da li u kampu ispred najvažnijih državnih institucija borave lica koja su ranije osuđivana za teška krivična dela, kao i da li su u njihovoj blizini, građani bezbedni. Zato je lustracija proces uspostavljanja odgovornosti. Zato lustracija popunjava prazninu između pravne i moralne odgovornosti. I, gde sad naći novu lokaciju za te patriote sa debelim dosijeima?Građani i aktivisti su u više navrata prijavljivali napade, pretnje i fizičko nasilje koje su, prema svedočenjima i snimcima, sprovodile upravo osobe iz šatorskog naselja. Policija, po nepisanom pravilu, na napade nije reagovala, a retko kada su procesuirani nasilnici. Učesnici ovih incidenata već su od ranije poznati policiji i tužilaštvu. Ali, nema veze.

Švajcarski list Noje cirher cajtung objašnjava suštinu "Ćacilenda".- U stvarnosti, šatorski kamp ne naseljavaju studenti. Najčešće deluje napušteno. On oživi samo kada režim pozove na kontraproteste. Tada su, međutim, uglavnom prisutni članovi Srpske napredne stranke, rame uz rame sa siromašnima i kriminalcima - navodi ovaj časopis.

Ono što je u ovom slučaju daleko važnije, međutim, jeste nešto drugo: vlast, naime, drsko iznosi najteže hvalospeve koje običan narod prezire. To je prešlo granice puke klevete i uvrede i zašlo je uveliko u krivično delo pretnje i ugrožavanja. Tu se preti batinama, a ko će da bije u ime "srpskog naroda"? Elem, narod, koliko se zna, ne bije - biju pojedinci u njihovo ime. Ko su ti pojedinci? Heroji? S obzirom na uloženi trud, rezultat je malo razočaravajući. Očekivalo se više, s obzirom na to koliko su se oni trudili.

Ono što prenose mediji i ono što se događa u institucijama, u Skupštini, u Vladi, bilo gde, zapravo jedan kolaps režima, jedna je opšta destrukcija i dokaz da se Srbija u stvari zadavila u obnovi ideologije koja više nigde ne postoji. To podrazumeva i stvaranje Ćacilenda. Takvo zaštićeno naselje bilo je moguće samo u društvu u kome više nema pravila, nema morala, nema empatije i nijednog pouzdanog kriterijuma.Najveću odgovornost za prikaz besmisla Ćacilenda snosi nedorasla pastoralna elita koja još uvek drži isti čas patriotizma.