Kreće procena vrednosti NIS-a: Zašto Srbija nije POŽELJAN KUPAC

Izvori Forbes Srbija potvrđuju da se pregovori vode, odnosno da otpočinje procena vrednosti NIS-a (due dilligence) kako bi se došlo do kupoprodajne cene. Taj posao mogao bi biti gotov za mesec dana. Koliko će, pak, biti potrebno da se dogovor i postigne, odnosno da dođe do sklapanja ugovora o prodaji ruskog udela, niko još ne može da precizno proceni.

Istovremeno, drugi izvor, blizak Vladi, kaže da Vlada Srbije nema informacije kako traju pregovori i dokle su odmakli. Većinski vlasnik NIS-a o tome ih ne obaveštava. Tvrde da, iako bi to bilo normalno u poslovnim odnosima dva partnera, Srbija kao manjinski partner nije uključena u pregovore. I ne samo to, predstavnici ruske kompanije odbijaju da je informišu šta se dešava.

Nije sasvim sigurno ni da je MOL taj kupac. U igri je i dalje nacionalna kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ADNOC. I jedni i drugi su, čini se sada tako, prihvatljivi Vašingtonu. Ostaje da se vidi da li su i Moskvi.

Pregovori i rokovi

Izvori Forbes Srbija veruju da poslednji rok koji je dao OFAC, 24. mart 2026. godine nije dat slučajno. Veruje se da su pregovarači iz Moskve izračunali da bi do tada moglo da se postigne konačno rešenje. Odnosno da bude poznat budući vlasnik. Očigledno je da su za to dali i neka uveravanja.

Nije isključeno ni da će taj rok biti produžen, ako se ispostavi da su dve strane bliže dogovoru o promeni vlasništva.

Drugi par rukava je, međutim, što su sankcije NIS-u za to vreme na snazi. I što nema dopreme sirove nafte. Drugim rečima, što se do tog perioda, ako ne usledi dozvola za uvoz i rad rafinerije, troše rezerve i pitanje je koliko mogu da potraju. Kao i da li uvoz naftnih derivata može lako i brzo da zameni NIS-ovu proizvodnju.

Sagovornik Forbes Srbija kaže da nije sasvim izvesno da je budući kupac NIS-a mađarski MOL. Moguće je da to ipak bude arapska nacionalna kompanija. Razlog bi mogla da bude činjenica da je Gaspromu važno da NIS proda onom kupcu koji će mu garantovati vraćanje kompanije kada se promene okolnosti i ukinu sankcije.

Srbija nije opcija

Baš zato Srbija i nije opcija. I baš zato što ne veruju da bi od Srbije tako lako mogli da povrate NIS kada za to dođe vreme, većinski vlasnici ne vide je kao kupca. Iako se Srbija, a kako je to ustvrdio predsednik Aleksandar Vučić, nudi da plati više nego što bi platio bilo koji drugi potencijalni kupac.

Da Rusi ne žele Srbiju, potvrđuje i izvor blizak Vladi. Kaže da su vlasnici NIS-a Srbiju potpuno isključili iz pregovora, iako je pokazala otvorenu nameru da otkupi većinski paket akcija. Ali oni to očigledno ne žele.

Osim što ne veruju da bi Srbija te akcije nakon isteka sankcija lako vratila, postoji verovatno i bojazan kako bi Srbija upravljala kompanijom za to vreme. Poznato je, naime, kako je NIS poslovao pre privatizacije, a i jasno je kako država sada upravlja kompanijama u svom vlasništvu.

MOL ili ADNOC?

Iako se u domaćoj javnosti percipira da je upravo mađarski premijer Viktor Orban jedina prihvatljiva politička figura i Vašingtonu i Moskvi, pa je MOL logično rešenje, to ne mora biti tako.

Stručnjaci sa kojima su novinari razgovarali kažu da bi možda Arapi bili prihvatljiviji kupac za rusku stranu, a ni Sjedinjene Države ne bi imale ništa protiv. Razlog za to nalaze u činjenici da u UAE ne može doći do političkih promena koje bi onda narušile postignuti dogovor o vraćanju NIS-a Rusima kada se okolnosti promene. Sa vlastima u Mađarskoj je to neizvesnije.

Eventualna promena vlasti mogla bi da promeni i odluku o povraćaju. I Rusi u tom smislu ne žele da rizikuju. Cena im je svakako manje bitna, jer NIS u Gaspromovom biznisu predstavlja kap u moru. Sa Arapima, pak, nemaju taj problem.

Nacionalizacija i dalje jedno od rešenja

Iako uporno tvrde da je nacionalizacija poslednja opcija, izvori Forbes Srbija kažu da to nije sasvim tačno. Tačno je da su srpske vlasti bile rade da otkupe akcije NIS-a od Rusa, odnosno da to umesto nacionalizacije bude klasična kupoprodaja. Suštinski, razlike nema, jedino što bismo imali opravdanje da nismo nacionalizovali neku privatnu kompaniju. Jer, podsetimo, nacionalizacija ne podrazumeva "otimanje", već preuzimanje uz naknadu koja ne sme biti manja od tržišne.

Uostalom, Srbija ima i pravo preče kupovine akcija, ali to ni do sada nije koristila. Čini se da ni sada nema nameru da to učini, valjda u nadi da će se kupac ipak naći na nekoj drugoj strani.

Ipak, to ne znači da Srbija neće biti primorana da u NIS "upadne na silu". Ukoliko propadnu pregovori sa potencijalnim kupcima, a derivata ponestane, neće još ostati druga mogućnost. Jedino rešenje biće preuzimanje NIS-a.

Jer, ekonomski podaci govore da se posledice sankcija NIS-u već u trećem kvartalu ove godine naziru. Četvrti kvartal pokazaće samo u naznakama kakve su posledice naftne krize i nestašice derivata na srpsku ekonomiju. Realne posledice po ekonomiju i građane u situaciji da derivata ne bude na pumpama, niko još se ne usuđuje da prognozira i saopšti.

I opozicija bi državno preuzimanje

U Skupštinu Srbije pre nekoliko dana stigao je Predlog zakona o utvrđivanju javnog i opšteg interesa za uvođenje nadzornog organa u NIS-u i suspenziji prava vlasništva akcionara Gaspromnjeft i PJSC Intelligence.

Tačno 20 opozicionih narodnih poslanika predvođenih Draganom Đilasom predložilo je propis kojim bi se ozakonila nacionalizacija NIS-a. Preciznije, utvrdio opšti interes zbog energetske bezbednosti zemlje da se u NIS-u imenuje privremeni organ upravljanja i da se suspenduju prava sadašnjih većinskih akcionara.

Taj privremeni organ mogao bi da raspiše međunarodni tender za prodaju akcija NIS-a. Takođe, u predlogu pomenutog propisa stoji i da bi se novac za akcije koje sada ima ruski partner uplatio da njihov račun onda kada im se ukinu američke sankcije.

Uticaj mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine

Nije isključena ni mogućnost da se i Srbija i Rusija uzdaju u skori kraj rata u Ukrajini.

Podsetimo, pre nekoliko dana ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predložio je u 20 tačaka najnoviji nacrt mirovnog sporazuma. On je napravljen uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država.

Putin je u prvoj reakciji odbio ponuđeni nacrt mirovnog sporazuma koji bi doneo primirje i okončanje rata koji traje gotovo četiri godine. Ipak, Moskva predloženi plan vidi kao polaznu osnovu za dalje pregovore o okončanju rata.

Postizanje takvog sporazuma, pretpostavka je, vodio bi ukidanju sankcija koje su Sjedinjene Države i uvele kako bi sprečile rusku državu i njene kompanije da finansiraju ratne operacije u Ukrajini. Skidanje sankcija bi u našem slučaju moglo da znači da NIS može normalno da posluje. I da sadašnji vlasnik zadrži većinski paket akcija u svojim rukama.