NBS udarila na menjačnice, a bankama dozvolila kurs evra preko 120 dinara

Tačnije, ono što stoji u Odluci o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova. Drugim rečima, te menjačnice kod kojih je kurs bio 120 dinara za jedan evro, nisu prekršile dozvoljeni limit propisan pomenutom Odlukom. Kazna je ipak usledila. I to ne njima nego svim ovlašćenim menjačima. Odnosno svim menjačnicama kako ne bi širile paniku i izazivale "neopravdani psihološki pritisak na devizno tržište".

Sa druge strane, očigledno je da prema mišljenju NBS banke svojim kursom ne šire paniku. Iako je on uglavnom upravo iznad tih 120 dinara za jedan evro. Doduše, ne kod svih banaka. I to ne od pre neki dan, nego praktično od trenutka kada Srbija u praksi primenjuje fiksni devizni kurs. Iako u teoriji ima politiku plivajućeg kursa kojeg formira tržište, tj. odnos ponude i tražnje na deviznom tržištu.

Različiti aršini
Naime, na banke se propis o dozvoljenim odstupanjima od srednjeg kursa koji svakog dana utvrđuje NBS ne primenjuje. U već pomenutoj odluci stoji da su menjači banke, javni poštanski operator i ovlašćeni menjač. Ali isto tako stoji i da javni poštanski operator i ovlašćeni menjač imaju sledeću obavezu.

"U kursnoj listi javnog poštanskog operatora i ovlašćenog menjača kupovni kurs po jedinici strane valute-evra ne može da bude niži od zvaničnog kursa dinara prema evru za više od 1,25 odsto, a prodajni kurs po jedinici stranice valute ne može da bude viši od zvaničnog srednjeg kursa za više od 1,25 odsto".

Pored ovoga, ovlašćeni menjači i javni poštanski operator imaju pravo i na naplatu provizije od jedan odsto. Tačnije, imali su do jučerašnje odluke Narodne banke Srbije da im to ukine na neodređeno vreme.

Sa druge stane, banke nemaju takvu obavezu. Ipak, transparentnosti radi, NBS je bankama propisala obavezu da svakog radnog dana do devet sati ujutru dostave NBS podatke o najmanjim iznosima koji se plaćaju pri otkupu novca, odnosno o najvećim iznosima koji se plaćaju pri prodaji++ novca, tvrdili su svojevremeno u Narodnoj banci.

Različite kursne liste
Primera radi, zvanični srednji kurs Narodne banke bio je 16. decembra 117,3615 dinara za jedan evro. Kada bi menjačnice primenjivale maksimalno dozvoljena odstupanja od tog kursa, u slučaju prodajnog kursa on ne bi smeo da bude veći od 120,016 dinara za evro. To je dakle slučaj kada one formiraju kurs veći za 1,25 odsto od srednjeg i tome dodaju proviziju od jedan odsto.

To dokazuje da one menjačice koje su eventualno i juče prodavale evro za 120 dinara nisu kršile postojeći propis.

Na sajtovima vodećih menjačnica u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji prodajni kurs bio je juče uglavnom između 118,5 i 118,8 dinara.

Sa druge strane, u vodećim bankama na srpskom tržištu kurs se kretao između 118,82 i 120,544 dinara za jedan evro.

Kada se uporede razlike između kupovnog i prodajnog kursa u bankama i menjačnicama dođe se do računice da je ta razlika u bankama uglavnom između četiri i šest dinara, dok je u menjačnicama to oko dva dinara, a uglavnom i manje od toga.

Odluka će izazvati dodatnu paniku
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Forbes Srbija da je odluka NBS da ukine menjačnicama proviziju tipična populistička mera kojom centralna banka poručuje svom biračkom telu da se brine o građanima i da neće dozvoliti kolebanja na deviznom tržištu.

Ta će mera, tvrdi sagovornik, izazvati kontra efekat.

- Ako Narodna banka donese ovu odluku zato što su pojedine menjačnice povećale kurs u dozvoljenim granicama, zbog nešto veće tražnje, to je poruka onima koji nemaju poverenja u finansijski sistem da svoju eventualnu štednju u dinarima pretvore u evro. To će izazvati još veću tražnju za devizama i veći pritisak na devizno tržište - kaže Đukić.

- Da li je realno da NBS u svom saopštenju kaže da ona na ovaj način nastavlja aktivnosti usmerene na očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. Znači li to da neke menjačnice mogu srušiti finansijski sistem Srbije zato što je kurs 120 dinara? - ironičan je Đukić.

On objašnjava da je ovo posledica političke veštačkog fiksnog kursa koji NBS godinama sprovodi u praksi.

- NBS ne sme da dozvoli da se devizni kurs u ovom trenutku menja, to je glavna politika kreatora ekonomske politike. Jer imate prezaduženu državu i prezaduženo stanovništvo. Promena kursa i slabljenje dinara bi izazvalo paniku i nepoverenje i to vlasti ne smeju sebi da dozvole. Da do toga ne bi došlo, odnosno da ne bi NBS bila primorana da snažnije interveniše na deviznom tržištu i brani dinar, ona donosi ove mere - kaže Đukić.

Pogotovo je to, nastavlja on, problem jer struktura deviznih rezervi Srbije kao kamena temeljca stabilnog kursa nije tako sjajna.

- To se ne temelji na neto izvozu kao što bi trebalo u zdravim privredama, nego na zaduživanju, odnosno emisiji evroobveznica. I dodatno na tržištu nekretnina na kojem se one kupuju u evrima i u kešu - dodaje.

Diskriminacija menjačnica
Odgovarajući na pitanje zašto jedni aršini važe za menjačnice, a drugi za banke u kojima je raspon između kupovnog i prodajnog kursa nekoliko puta veći, ovaj sagovornik odgovara:

- Najveći broj banaka u Srbiji su banke sa stranim vlasničkim kapitalom. I nikada ova država nije i neće uraditi ništa što bi njih dovelo u nepovoljniju poziciju. Jednostavno je tako - odgovara Đukić.

Podsetimo, banke su do 2012. i usvajanja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ostvarivale značajne prihode od kursnih razlika u slučaju otplate kredita. Od usvajanja zakona obavezne su da rate obračunavaju po srednjem kursu, ali nemaju sa druge strane obavezu da kurs formiraju na način kako to rade menjačnice.

Veroljub Dugalić, nekadašnji predsednik Udruženja banaka Srbije kaže da je odluka NBS posledica straha da bi povećanje prodajnog kursa moglo izvršiti pritisak na slabljenje dinara. A to bi posledično značilo da bi NBS morala da interveniše značajno kako bi kurs ostao stabilan.

- Očigledno su se neke menjačnice otrgle kontroli i zbog povećane tražnje povećale prodajni kurs na maksimum koji je dozvoljen. NBS ovom odlukom želi da spreči dodatni pritisak na tražnju. I da stabilizuje devizno tržište na taj način. Banke joj nisu problem, one ne vrše taj pritisak, one su pod njenom kontrolom direktno i kod njih je prodajni kurs već na tom nivou. A i daleko veći promet deviza je u menjačnicama nego u bankama. Kada govorimo o fizičkim licima - kaže Dugalić.

Stabilnost na klimavim nogama
Na kraju, postavlja se pitanje na kakvim je to temeljima finansijski sistem Srbije, ako nekolicina menjačnica koje koriste zakonom dozvoljene mogućnosti u kreiranju kursne liste mogu da izazovu paniku i naruše stabilnost finansijskog sistema. Pa ih je potrebno preventivno kazniti, a prodajni kurs vratiti na stanje od pre nekoliko dana. Drugim rečima, na onaj kakav je i bio i juče u većini menjačnica u Srbiji.