Srbija na začelju Evrope: ŠUT NAM JE ZAŠTITNI ZNAK

Međutim, to je na papiru jer ne postoje podzakonski akti, pa je "šut" postao zaštitni znak mnogih sredina, od kojih nisu izuzeti ni nacionalni parkovi, poput Kopaonika. Da paradoks bude veći, krivica se ne može svaliti samo na građevinare jer u Srbiji, pored Vinče, postoje još dve legalne deponije na koje može da se odloži građevinski otpad, piše Blic.To bi praktično značilo da makar u Beogradu ovog otpada ne bi trebalo da bude, međutim to nije tako jer zbog nedostatka inspektora kazne su gotovo retkost. Za razliku od Srbije takva praksa u Evropi nije prisutna jer se ovaj otpad tretira kao ekološki problem i regulative su veoma stroge jer je opasan i za životnu sredinu. Naime, procenjuje se da je građevinska industrija odgovorna za 40 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte i za 75 odsto potrošnje prirodnih resursa - kamena, peska, gvožđa, drveta. Zbog toga direktive nalažu što veći stepen reciklaže ovog otpada koja smanjuje potrošnju prirodnih resursa, poput kamena, peska, gvožđa, drveta ali i količine deponovanog otpada. Prema tim dokumentima, najmanje 70 odsto građevinskog otpada mora ponovo da se upotrebi, a mi smo trenutno na manje od pet odsto. Sa takvim procentom smo na začelju Evrope, što je alarm kako za stručnjake tako i ekologe.Ovo tim pre što je građevinska industrija u Srbiji u usponu, prema podacima RZS u BDP učestvuje sa preko 5,7 posto, a postoje procene da će narednih godina biti i veća, što znači, ako se nešto ne preduzme, i da će i količine ovog otpada da rastu čime se dodatno može ugroziti životna sredina. Ovakvo stanje zapalo je za oko i Briselu koji je u svojim uputstvima upozorio Srbiju da bi morala hitno da reaguje i da što pre stvori infrastrukturne pretpostavke za adekvatno tretiranje građevinskog otpada. Ako ne ostane mrtvo slovo na papiru, situacija bi mogla da bude bolja do 2029. godine kada sa sadašnjih pet reciklažom trebalo da se ponovo iskoristi do 40 posto građevinskog otpada.