Vučić: Otpuštanja na jugu zbog "značajnog rasta plata"

Talas otpuštanja potresa poslednijh meseci Srbiju, a naročito je pogođen jug zemlje.

Najpre su fabrike zatvorili Beneton i Džonson elektrik, otpustivši ukupno 1.250 radnika. Zatim je otišao Kentaur iz Vranja i bez posla ostavio više od 250 radnika, a po 50 radnika otpustili su Trendtekst u Beloj Palanci i vranjski Solpro.

Do kraja godine trebalo bi da bude zatvoren i pogon Leonija u Malošištu, a ta kompanija je još 3. jula obavestila javnost da će taj pogon biti potpuno zatvoren. Prethodno je, početkom septembra prvih 400 radnika dobilo otkaz, a sada se zna da će taj pogon do kraja godine biti ugašen i da će bez posla ostati 1.900 radnika.

Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) nedavno je za N1 izjavila da je samo ove godine oko 5.000 ljudi na jugu Srbije ostalo bez posla i upozorila da je talas otpuštanja i zatvaranja tek počeo.

Neki poslodavci, poput Kentaura, među razloge za odlazak naveli su i porast minimalne zarade. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i sam je odlazak stranih investitora sada pripisao porastu plata.

Komentarišući talas otpuštanja radnika na jugu Srbije, u kompanijama kao što su Beneton, Geoks, delimično i Leoni, Vučić je to opravdao "značajnim rastom plata", što odvraća industrije koje su ulagale u radno intenzivne delatnosti.

Minimalna zarada u Srbiji porasla je vanredno u oktobru i sada iznosi 500 evra, odnosno 58.630 dinara, a novo povećanje stiže od januara, kada će minimalac biti 550 evra.

Prosečna zarada u Srbiji u septembru ove godine, što su poslednji dostupni podaci, iznosila je 109.147 dinara, dok je medijalna neto zarada u istom periodu bila 85.267 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Šta je razlog odlaska stranih firmi?

Donedavno, državni vrh je za odlazak firmi optuživao, između ostalog, i blokade koje su obeležile 2025. godinu.

Da Srbija više nije atraktivno mesto za strane investicije jer više nema jeftinu radnu snagu, te zbog toga što je "neko namerno uništio univerzitet i dualno obrazovanje", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom oktobra.

- Pravi razlog što manje imamo stranih ulaganja i što poneki strani ulagači odlaze je stvarno naša loša opšta klima ovde - rekao je tada za "Vreme" konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.

Među razloge za izostanak inostranih investicija ekonomista Saša Đogović naveo je izuzetno visok stepen političke krize, izuzetno visok stepen korupcije u zemlji i nedostatak stimulativnog institucionalnog ambijenta.

Ekonomski konsultant Bogdan Petrović ukazao je ranije za Danas na mogući brži odlazak stranih investitora zbog povećanja minimalca, naročito u radno intenzivnim industrijama.

- Sve strane investicije koje su ugovorene uz državne subvencije imaju klauzulu da zarade moraju biti 20 odsto iznad minimalca. To znači da će povećanje minimalne zarade automatski podići i troškove u tim fabrikama - kazao je on.

Najugroženije su, prema njegovim rečima, fabrike u industriji kablova, a da industrije sa visokokvalifikovanom radnom snagom neće biti u problemu.

Ariston otvorio novi pogon

Dok neki odlaze, u četvrtak (11. decembra) italijanska kompanija Ariston otvorila je novi pogon u Nišu i do kraja godine, prema najavama, zaposliće 175 ljudi. Radnici u ovoj kompaniji baviće se proizvodnjom cilindara i drugih delova za toplotne pumpe.

Ova fabrika doneće pristojne plate za Nišlije, ali i veću potrošnju u ugostiteljskim objektima i trgovinama u Nišu, rekao je Vučić prilikom otvaranja postrojenja.

Kako je dodao, ovo je deseta ili jedanaesta fabrika koja se otvara u Nišu od kada je on na vlasti. Kamen temeljac za pogon Aristona postavljen je u julu 2024. godine, a država je za ovaj projekat obezbedila 22,2 miliona evra kroz subvencije.

Investitor se obavezao da zaposli najmanje 300 novih radnika na neodređeno vreme do kraja 2027. godine i uloži najmanje 75 miliona evra. Subvencija države od 22,2 miliona evra "pokriva" 29,6 odsto troška cele investicije, prema ugovoru koji su potpisali Ariston i Ministarstvo pravde 2023. godine.

Ugovorom je predviđeno da troškovi zarada za novozaposlene, u dvogodišnjem periodu nakon dostizanja pune zaposlenosti predviđene projektom, iznose najmanje 7,2 miliona evra.