Zašto smo sami SEBE učinili energetski ZAVISNIM od Rusije?

Sve je počelo prodajom Naftne industrije Srbije (NIS) koja je povezana i sa gasnim aranžmanima između Srbije i Rusije ali činjenica je i da taj odnos prevazilazi ekonomsku sferu i duboko zalazi u domen politike. Balansirajući svojim glasom u Savetu bezbednosti UN, Rusija preko Srbije ostvaruje uticaj na Balkanu. Zavisnost Srbije u tim odnosima utvrđuje preko većinskog vlasništva u NIS-u a dodatno osigurava kod isporuka i cene gasa. Spekuliše se da na diversifikaciji izvora u snabdevanju tim energentom ni jedna vlast nije radila jer je to bio deo neformalnih uslova koje Rusi postavljaju želeći da zadrže monopolski položaj kao jedini snabdevač koji može da obezbedi dovoljne količine i nisku cenu (koja nije u svim periodima bila baš najniža), piše Demostat.Da Rusija ne želi da izgubi monopol u Srbiji, a da je sadašnja i prethodne vlasti u tome na razne načine pomažu, nije tajna u međunarodnim krugovima Brisela, Berlina, Londona i Vašingtona. Rat u Ukrajini posebno je iskomplikovao ne samo ekonomski deo ove priče. Ni nakon najavljenih američkih sankcija NIS-u, ni sada kad su stupile na snagu, Rusija ne pokazuje - bar koliko je javnosti poznato - preteranu želju da bar promenom dela vlasništva olakša snabdevanje gorivom koje se prelomio na Srbiji.U međuvremenu, otvoren je još jedan problem - kako će Srbija dobijati gas kad novi paket sankcija, kroz nekoliko faza do 2028. godine, potpuno zabrani članicama EU kupovinu i tranzit tog energenta iz Rusije. U prvim reakcijama na tu vest, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila je da Bugarska neće dozvoliti dotok ruskog gasa kroz gasovod Turski tok (što je jedini pravac iz koga sada Srbija prihvata taj energent) i da je situacija gotovo bezizlazna.

Ali, "zahvaljujući odličnim odnosima predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa svetskim liderima, nadamo se da ćemo naći rešenje i radimo sve što je u našoj moći", rekla je i poručila građanima da ne brinu. I predsednik je zabrinut, jer kako da nabavimo toliko gasa ako nije ruski, i ako nabavimo, kako da nadoknadimo to što je 30 ili 40 odsto skuplji, pitao je tokom boravka u Mađarskoj gde ga je zatekla ta vest.I dok su gasovodi još uvek u papirima, iako sama gradnja nije dugotrajan proces već više zavisi od političke volje, stručnjaci tvrde da i sa postojećom gasnom infrastrukturom ne moramo da zavisimo od ruskog gasa. Demostat je o tome pisao u maju ove godine kada je ekspert za energetiku, Aleksandar Kovačević objasnio da su, tehnički gledano, mogućnosti za snabdevanje iz različitih izvora mnogostrane. On je tada podsetio da imamo konekciju sa Mađarskom koja je veliko tržište tog energenta, jer je osim ruskog i norveškog gasa povezana i sa Rumunijom koja ima tržne viškove iz sopstvene proizvodnje i jako razvijenu infrastrukturu, od novih tehnologija primenjenih u eksploataciji na Crnom moru do podzemnih skladišta i kompleksne mreže koja dozvoljava različite pravce.

Problem je to što druge mogućnosti snabdevanja zemlja nije razradila. Zbog toga, kaže za Demostat Velimir Gavrilović, stručnjak za energetiku, do potrebnih količina, ukoliko nam ruski gas postane nedostupan, možemo brzo da dođemo, ali moramo da budemo spremni da plaćamo veću cenu.- Preko Turskog toka postoji konekcija sa terminalom za tečni gas u Aleksandropolisu u Grčkoj, mada on trenutno, od januara, ne radi jer je postrojenje za regasifikaciju neispravno a to je "srce" terminala. To je gas koji je na jako niskoj temperaturi dospeo u tečno stanje pogodnije za transport iz Alžira, Amerike ili neke druge destinacije, a na terminalu se prevodi ponovo u gasno stanje i ubacuje dalje u gasovod. Što se tiče konekcije sa Rumunijom, o tome se priča već nekoliko decenija, sada je aktuelizovana jer su Rumuni pronašli veliko gasno ležište u Crnom moru (Neptun Deep) ogromnog kapaciteta, sasvim dovoljan i za potrebe Srbije, kada bi bilo gasovoda. U interesu Srbije bilo bi da ima diversifikovane rute snabdevanja i gasom i naftom, i da ne zavisi samo od jednog izvorišta niti od jedne tranzitne zemlje jer na to uticaj imaju političke prilike u kojima smo nekako ispali kolateralna šteta – kaže Gavrilović.