Podneo krivičnu prijavu protiv Vučevića zbog "nadstrešnice" - ni posle pola godine NEMA ODGOVORA

- Prošlo je skoro pola godine, a nemam nikakve informacije da li je tužilaštvo argumente iz te prijave uključilo u optužnicu i da li je bilo šta pokrenuto - navodi se u njegovom saopštenju, a prenosi Danas.

- Podsećam, kao savesna strana, na osnovu ugovora sa Gradom 2007. godine sagradio sam novu autobusku stanicu na zemljištu ATP Vojvodine čiji sam većinski vlasnik bio. Objekat od javnog značaja izgrađen je bez subvencija i povoljnih državnih kredita. Grad je trebalo samo da preusmeri saobraćaj na lokaciju nove autobuske stanice, pa sam odmah po dobijanju upotrebne dozvole (koju i sada nema gotovo nijedna stanica u Srbiji) predao zahtev za ispunjenje ugovorne obaveze - napominje on ističući da grad svoj deo ugovora nije ispunio i da je ATP Vojvodina oterana je u stečaj.

Dević ističe da autobusi u Novom Sadu i dalje dolaze i polaze sa stare stanice.

- Ona fizički ne može da primi sve autobuse, pa se prigradski i deo međumesnog saobraćaja nelegalno, bez potrebnih dozvola odvija sa platoa ispred Železničke stanice. Ti peroni koristili su (inače obaveznu) nadstrešnicu zgrade Železničke stanice koja se 1. novembra urušila i ubila 16 putnika. Oni su tu čekali svoje autobuske polaske - napominje Dević.

On navodi da je imovina ATP Vojvodine rasprodata, nova stanica i servis dati su fiktivnim kupcima po ceni nižoj od građevinskog materijala, a odštetni zahtevi iz kojih bi se namirili poverioci, umesto da su prosleđeni na odlučivanje Vrhovnom kasacionom sudu, tri godine su zadržavani u arhivi Privrednog suda u Novom Sadu.

- U januaru ove godine VKS je još jednom odbio zahtev za odštetu. Kako imam pravni legitimitet, podneo sam Ustavnu žalbu, a inicijativom sam zatražio da to učini i stečajni upravnik ATP Vojvodine u interesu više od 500 poverilaca - ističe on dodajući da postupajuća sutkinja i stečajni upravnik nisu podneli ustavnu žalbu.

- Na kraju, pravnicima nije nepoznat stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu zauzet u predmetu Gradiševa protiv Rusije. Ta presuda postala je obavezujuća za sve države potpisnice Evropske konvencije o osnovnim slobodama i ljudskim pravima. Njom se jasno navodi da se štite savesna lica od pravnih posledica greške države, lokalne samouprave i državnih preduzeća. Ako je ugovor zaključila država, lokalna samouprava ili državno preduzeće (u konkretnom slučaju Grad Novi Sad), oni se ne mogu pozivati na ništavost pojedinih odredbi ili celog ugovora kojeg su zaključili. Država, posmatrano na svim nivoima vlasti, stub je pravne sigurnosti koji garantuje zakonitost i pravnu državu, pa je stoga pravno neodrživo da zaključuje ugovore koji su delom ili u celosti ništavi. Čak i ako se to desi, druga ugovorna strana i treća lica ne mogu snositi štetne posledice - zaključuje Dević.