Bivši šef OFAC-a: SAD neće dozvoliti da novac od NIS-a ode u Moskvu

N1: Najnovija vest koju imamo jeste da je predsednik Vučić rekao da nema pozitivnih vesti iz SAD. Srbija nije dobila licencu od OFAC-a da nastavi snadbevanja naftom. Da li vas je ova odluka iznenadila? Na kraju krajeva ovo jeste 54. dan od uvođenja sankcija. Licence su dobijane od januara pa do oktobra, ali su u oktobru zaustavljene.

"Nisam iznenađen. Zapravo, mislim da je američka vlada iz perspektive sankcija bila neverovatno strpljiva i da se neko vreme i povukla. Ovo nije samo odluka OFAC-a. Ovo je odluka cele američke vlade, odluka “čitave administracije”, koja dolazi iz Bele kuće i Stejt departmenta, ali je Ministarstvo finansija, odnosno OFAC, to koje formalno izdaje odluku. Generalno, kada OFAC i američka vlada uvedu sankcije, daju period možda od tri meseca, često i do šest meseci, da kompanije ili vlade promene ponašanje u vezi sa principom koji je važan za SAD. Ovde su SAD praktično dale 11 meseci da se ovo pitanje reši. I mislim da je ova odluka namenjena tome da iznudi odluku - iznudi prodaju ili drugo razduživanje/izlazak iz vlasništva".

I kao što ste pomenuli, to je trajalo 11 meseci. Da li vas je iznenadilo što je tako dug rok dat srpskoj vladi? I s druge strane, da li vas je iznenadilo to što srpska vlada ništa nije uradila po ovom pitanju, već je samo imala pristup “sedimo i čekamo”?

"Dakle, desile su se dve stvari. Prvo, očigledno je došlo do velike promene u vladi Sjedinjenih Država. Bajdenova administracija je uvela ove sankcije u januaru, neposredno pre nego što je predsednik Bajden napustio funkciju. Trampova administracija je po preuzimanju vlasti zauzela drugačiji pristup i pokušala da pregovara, da u mnogim aspektima sarađuje sa Rusijom. I tek u oktobru je Trampova administracija uvela svoje prve značajne sankcije prema Rusiji, i to konkretno prema ruskoj energetici, kada je sankcionisala Rosnjeft i Lukoil. To je bio signal da je Trampova administracija konačno odlučila da zaoštri stav prema ruskoj energiji. Dakle, postojao je period neizvesnosti oko toga šta će Trampova administracija uraditi. Druga stvar koju treba da kažem jeste da ne znam šta je srpska vlada možda uradila ili nije uradila. Koliko ja znam, mogla je da pregovara, ali ruska vlada možda nije bila ozbiljna u pregovorima dok pitanje nije bilo "prisilno otvoreno". Sada je pitanje prisilno otvoreno."

N1: Sada čujemo od predsednika, na istoj konferenciji, da Rusi ne žele da prodaju NIS. Gde to, iz vaše perspektive, ostavlja Srbiju? Mislim, Srbija verovatno želi i verovatno će morati da preuzme NIS. Ali predsednik Vučić je takođe rekao da bi Rusima dao značajnu količinu novca za NIS. Da li mislite da su Amerikanci zabrinuti da bi taj novac mogao završiti u Moskvi i finansirati i rat u Ukrajini?

"Da, Vašington bi bio zabrinut zbog toga. Mislim da bi iz perspektive američke vlade opšti pristup u ovakvoj prisilnoj investiciji bio da se zahteva da svaki novac koji pripada ruskoj kompaniji bude položen na zamrznuti račun i da ruskoj kompaniji ne bude dostupan sve dok se sankcije ne ukinu. Ne zvuči kao da je to ono što Rusi žele. Ne iznenađuje - ne žele da im novac bude zamrznut. Zato će pokušati da iznude najbolji mogući dogovor. I na srpskoj vladi je da vodi ozbiljne razgovore sa OFAC-om, jer američka vlada neće blagonaklono gledati na to da značajna suma novca ode u Rusiju."

N1: A koje su tačno, da kažemo, "crvene zastavice" na koje američka vlada, OFAC i Stejt department gledaju kako bi bili sigurni da novac ne završava u Rusiji, da ne finansira određene strukture, i da nema de fakto kontrole Moskve nad time?

"Mislim da ste upravo nabrojali crvene zastavice. Prvo će želeti da vide šta se dešava s novcem. Američka vlada bi generalno želela da novac bude položen na zamrznuti račun u banci u Srbiji ili negde drugde u Evropi ili van Rusije, uz jasnu odredbu da je taj novac zamrznut dok se sankcije ne ukinu."

Ceo intervju pročitajte na portalu N1.