NUNS: Konkurs za direktora RTS-a opterećen sumnjom u sukob interesa

Zakon o javnim medijskim servisima izričito upućuje na primenu propisa o sprečavanju sukoba interesa koji se odnose na članove upravnih odbora, u smislu Zakona o sprečavanju korupcije. Prema članu 25 stav 3 Zakona o javnim medijskim servisima, za generalnog direktora ne može biti imenovano lice koje ne može biti član Upravnog odbora. Istovremeno, zakonom je propisano da lice koje je u sukobu interesa ne može biti izabrano za člana Upravnog odbora. Iz ovih odredbi jasno proizlazi da se pravila o sprečavanju sukoba interesa neposredno primenjuju i na postupak izbora generalnog direktora.

U situaciji u kojoj predsednik Upravnog odbora podnosi kandidaturu za funkciju koju upravo Upravni odbor imenuje, otvoreno je pitanje postojanja potencijalnog sukoba interesa, jer se radi o odnosu u kome kandidat može imati ličnu korist ili uticaj u samom postupku odlučivanja, makar i kroz položaj koji trenutno zauzima. Smatramo da je neprihvatljivo da se ova kandidatura tretira kao nesporna, bez prethodnog jasnog stava nadležnih institucija – pre svega Agencije za sprečavanje korupcije i REM-a – o tome da li ovakav položaj kandidata jeste ili nije sukob interesa. Ukoliko se utvrdi postojanje sukoba interesa, takvo lice ne može biti ni član Upravnog odbora, a samim tim ni kandidat za generalnog direktora.

Podsećamo da su izmene Zakona o javnim medijskim servisima stupile na snagu 25. juna 2025. godine i da RTS i RTV imaju rok od šest meseci da usklade svoja akta sa zakonom. To ne znači da je konkurs do tada zabranjen, ali znači da je RTS u obavezi da konkurs i izbor sprovede u potpunom skladu sa izmenjenim zakonom i da ignoriše sve statutarne odredbe koje su s njim u koliziji – uključujući i one koje praktično "prećutkuju" ili relativizuju sukob interesa.

Član 30 Zakona o javnim medijskim servisima propisuje da se Statutom bliže uređuju unutrašnja organizacija, način rada javnog medijskog servisa i njegovih organa, donošenje opštih akata, ovlašćenja u raspolaganju sredstvima kojima posluje, postupak imenovanja generalnog direktora, postupak i uslovi imenovanja i razrešenja glavnih urednika i direktora medija i druga pitanja značajna za rad i funkcionisanje. Isti član predviđa da na Statut saglasnost mora da da Savet REM-a – koji u punom sastavu ne postoji još od 4. novembra 2024. godine. Konkurs za direktora RTS-a jeste sadržao minimalne uslove koje propisuje novi Zakon o javnim medijskim servisima u članu 25, ali pravo pitanje je da li su kriterijumi za izbor usklađeni sa novim standardima nezavisnosti i odgovornosti, i da li će odluka o izboru generalnog direktora biti obrazložena i učinjena dostupnom javnosti, kako sada izričito nalažu član 19 stav 1 tačka 7 i član 24.

Podsećamo i na odluku Upravnog odbora RTV da poništi već raspisane konkurse za direktora programa i glavne i odgovorne urednike, donetu 7. oktobra 2025. godine, na osnovu mišljenja Ministarstva informisanja i telekomunikacija od 15. avgusta 2025. U tom mišljenju Ministarstva navodi se da se „moraju poništiti predmetne odluke o raspisivanju javnih konkursa" jer je nakon njihovog donošenja stupio na snagu novi zakon kojim su promenjena pravila za izbor direktora programa i urednika, pri čemu novi tekst zakona ne predviđa kako da se okončaju već započeti konkursi. Taj stav iskorišćen je da se konkursi na RTV ponište, pozivajući se i na načelo zabrane retroaktivnosti, dok se u slučaju RTS-a isti organi do sada nisu oglasili o brojnim dilemama koje prate konkurs za generalnog direktora.

Ovakva praksa stvara utisak dvostrukih aršina i dodatno narušava poverenje javnosti u upravljanje javnim servisima. Sa jedne strane, formalno-pravna logika kaže da javni servisi moraju odmah da primenjuju zakon, a da svoje akte usklade u ostavljenom roku; sa druge strane, Ministarstvo svojim mišljenjem utiče na poništavanje konkursa na RTV, dok u vezi sa RTS-om izostaje jasno i dosledno tumačenje istih odredbi.

Zbog svega navedenog, smatramo da je nužno da RTS i RTV javno objasne kako primenjuju novi Zakon o javnim medijskim servisima u postupcima izbora rukovodstva i da Upravni odbori obezbede striktno poštovanje pravila o sukobu interesa i potpunu transparentnost konkursa. Javne medijske servise nije moguće reformisati ni učiniti zaista javnim ako se ključne odluke donose u ambijentu pravne nesigurnosti, političkog pritiska i neujednačene primene zakona.

Bez rešavanja ovih pitanja, svaki izbor generalnog direktora RTS-a biće trajno opterećen sumnjom u zakonitost i legitimnost, a javni servis dodatno udaljen od svoje zakonske uloge – da bude nezavisan, profesionalan i odgovoran pre svega građanima, a ne političkim centrima moći.