"Ne vraćamo se u devedesete“: Kako bi izgledalo biti 50 dana bez rafinerije i sa sekundarnim sankcijama?

Predsednik je, faktički, najavio da će Srbija u narednih 50 dana trpeti najveće moguće posledice kako bi se, kako je rekao, po ko zna koji put izašlo u susret Rusima.

Prema njegovim rečima, ukoliko NIS najkasnije do četvrtka ne dobije od Sjedinjenih Američkih Država (SAD) licencu za rad, to znači da rafinerija u Pančevu definitivno staje sa radom, a od ponedeljka nijedna banka neće želeti da posluje sa tom kompanijom kako ne bi potpala pod sekundarne sankcije, piše Danas.

Sekundarne sankcije prete i Narodnoj banci Srbije (NBS), koja trenuto dozvoljava da se plaćanja na NIS-ovim pumpama obavljaju Dina karticom, ali i njenom čitavom platnom prometu.

Prestanak rada rafinerije i sekundarne sankcije NBS i drugim poslovnim bankama, iz Vučićevog ugla, doveli bi do problema u bankarskom sistemu, u zdravstvenom sistemu, u dostavi namirnica trgovinskim lancima, problema sa proizvodnjom struje, toplana, u celokupnom transportu, opštoj bezbednosti, povećanju cena goriva, pa sve do smanjenja privrednog rasta.

Gorivo neće biti moguće kupiti na NIS-ovim pumpama, a možda ni Lukoilovim od 13. decembra kada stupaju na snagu američke sankcije i toj kompaniji, naveo je Vučić, dodajući da i 13.000 radnika u NIS-u neće moći da prima platu.

A na kraju svega toga, predsednik je rekao da se država dobro obezbedila rezervama svega i još ranije je govorio građanima "da ne treba da brinu“.

Međutim, nakon ovog poslednjeg njegovog obraćanja i navođenja svih ovih posledica kao da je bio cilj jedino da se građani dobro zabrinu.

Sagovornici dobro upućeni u situaciju, kažu da za ovolikom panikom nema potrebe, ali da izvesna doza opreznosti i brige svakako postoji.

Na pitanje da li će narednih 50 dana zaista izgledati ovako "crno i dramatično“ kako predsednik najavljuje, kažu da suštinski narednih 50 dana svakako neće izgledati kao devedesete godine.

NBS je odmah nakon predsednikove konferencije obavestila javnost da ukoliko NIS do predviđenog roka ne dobije licencu za poslovanje, obustaviće platni promet sa tom kompanijom.

"Rok od 50 dana pokušaj da se nadoknadi izgubljeno vreme“

Ekonomista Božo Drašković ocenjuje da se aktuelna situacija u vezi sa ruskim investicijama u Srbiji mogla naslutiti još na početku rusko-ukrajinskog rata.

On podseća da su zapadne zemlje odmah po izbijanju sukoba počele da zamrzavaju imovinu ruskih državljana – od jahti do bankovnih računa – što je, po njegovom mišljenju, jasno ukazivalo da bi jednog dana pod udar mogli doći i veliki ruski poslovni sistemi u regionima bliskim zapadnim geopolitičkim i ekonomskim interesima.

Drašković smatra da je Srbija zakasnila sa reakcijom i da je sadašnji rok od 50 dana, koji je država dala vlasnicima imovine od strateškog značaja, zapravo pokušaj da se nadoknadi izgubljeno vreme.

- Vlasnik dosad nijednom rečju nije rekao da želi da proda kompaniju, ni Srbiji ni bilo kome drugom, niti da želi da prepusti upravljanje. Davanje roka samo pokazuje izvlačenje vlasti zbog predugog čekanja, a u tih 50 dana se neće dogoditi ništa, osim ako se ne dogodi nešto u strateškim odnosima između SAD i Rusije - navodi on.

Drašković ističe da se Srbija zbog sankcija NIS-u zaista nalazi u neprijatnoj ekonomskoj, razvojnoj i socijalnoj poziciji, iako, kako kaže, situacija nije ni približno teška kao vreme sankcija devedesetih.

- Svakako situacija nije katastrofalna kao što je bila devedesetih godina, jer nije to taj tip sankcija, ali pogodiće u izvesnoj meri srpsku ekonomiju, stanovništvo, budžet… - kaže Drašković.

"Neće biti kao devedesetih godina“

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenjuje da i dalje postoji izvesna šansa da američki OFAC odobri dozvolu za rad kompaniji NIS, iako su te šanse, kako kaže, veoma male.

U suprotnom, dodaje, Srbija bi se suočila sa periodom bez rada rafinerije i bez proizvodnje naftnih derivata, oslanjajući se isključivo na postojeće zalihe – državne, vojne i rafinerijske, ali i uvoz.

Savić ističe da država ne zna koliko goriva se zapravo nalazi u skladištima drugih naftnih kompanija koje posluju u Srbiji – MOL-a, OMV-a, Helenica.

- Verujem da ni oni nisu sedeli skrštenih ruku i da su punili svoja skladišta. Zato smatram da je količina goriva u Srbiji verovatno veća od one koju je predsednik Vučić naveo - kaže on.

Prema njegovoj oceni, trenutna situacija najviše odgovara tim stranim distributerima.

- Ovo je najbolji mogući scenario za njih – najveći igrač se povukao, a oni sada imaju tržište na kome mogu da zarade više. Država Srbija će biti prisutna dok troši zalihe i dok ih bude dopunjavala, ali je logično da će privatne kompanije iskoristiti prostor da popune prazninu koju je NIS ostavio -  objašnjava Savić.

Iako smatra da stanje jeste zabrinjavajuće, Savić naglašava da ne treba praviti paralelu sa sankcijama devedesetih godina.

- Tada su granice bile fizički zatvorene, pa smo opet dobijali neke isporuke. Sada imamo rezerve i dok ih ima, ne treba očekivati ozbiljne poremećaje. Kasnije, čak i ako ih bude, oni će biti blaži -  kaže on.

On očekuje rast cena goriva, ali i reakciju države, dodajući da bi država trebalo da smanji akcize i PDV na gorivo kako bi sprečila inflaciju, zatvaranje fabrika i gubitak poslova u kompanijama koje ne bi mogle da izdrže veće troškove energije.

Ipak, upozorava da situacija nije bezazlena.

- Ne mogu da kažem da sam opušten, ali nema mesta panici. Neće se ponoviti devedesete, ni blizu – ali neće biti ni komforno.

Istovremeno upozorava na rizik sekundarnih sankcija, dodajući da je to vrlo realna opasnost i da bi bio veliki problem za poslovne banke jer ne bi mogle da obavljaju transakcije.

- Pritisak bi trpela i Narodna banka Srbije. Platni sistem bi mogao da se poremeti i sve bi moralo da ide u gotovini - ukazuje Savić.

Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji Petar Đukić takođe smatra da prestanak rada rafinerije "nije velika tragedija“, podsećajući da je Srbija imala mnogo veće tragedije i gore situacije i u pogledu energetike i u pogledu sankcija.

- Nije tragedija ako rafinerija neko vreme ne radi. Postoji mogućnost uvoza, zbog toga tržište ne mora da bude ugroženo. Gorivo možemo nabavljati iz okruženja – najbliže su Republika Srpska i Severna Makedonija, gde je i jeftinije - kaže Đukić.

Zašto Rusi ne žele Srbiji da prodaju NIS?

Đukić smatra da Rusi neće "tek tako“ da pristanu na prodaju NIS-a, kao što ni Amerikanci neće lako pristati da daju pozitivan odgovor na tu prodaju.

On naglašava da se ni Rusiji ni SAD ne žuri da donesu odluku, dok je hitnost najveća upravo u Srbiji zbog potencijalne štete zbog prestanka rada rafinerije.

Đukić kao razloge zbog čega Moskva neće lako pristati da prepusti NIS navodi to da su Rusi kupili NIS pod idealnim uslovima – po niskoj ceni i uz fantastične pogodnosti.

- Plaćaju rudnu rentu samo jedan odsto, a do skoro nisu ni to. Merenje i obračun vrednosti obavljaju se pod njihovom kontrolom, a niko iz Srbije to ne proverava. I takav status im je ugovorno obezbeđen sve do ’granice isplativosti’, koja nikada nije definisana - ukazuje Đukić.

Ističe da su Rusi dosta i uložili u NIS, ali ukazuje da su zapravo ulagali u sopstvenu infrastrukturu, čime je vrednost kompanije porasla značajno iznad početne kupoprodajne cene.

Đukić ukazuje i da su preuzeli naše resurse nafte i gasa i povećali obim eksploatacije za najmanje 60 odsto.

Zbog svega toga, Đukić smatra da ruski vlasnici neće tek tako napustiti NIS.

- Zašto bi prodavali Mađarima, Hrvatima ili Arapima po razumnijoj ceni, kada znaju da se Srbija nalazi pod pritiskom i da nam ’gori pod nogama’? Oni su racionalni i gledaće da izvuku najveću moguću cenu. Logično je da će čekati trenutak kada Srbija bude prinuđena da pristane na najvišu moguću cenu - ističe Đukić.

Kao jednu od mogućih prelaznih opcija Đukić pominje ideju da Srbija preuzme upravljanje u NIS-u, dok bi formalno vlasništvo ostalo rusko, ali ocenjuje da je takav scenario teško izvodljiv.

- Teško je verovati da bi SAD to prihvatile, a malo je verovatno i da bi ruska strana uopšte pristala - dodaje Đukić.

Smatra da je najverovatniji scenario da u nekom razumnom roku, kada istekne ovih 50 dana, i kada budemo u situaciji ’stani–pani’, platićemo NIS daleko skuplje nego što bi koštao da su ga Rusi prodali arapskim investitorima.

Profesor Savić podseća da ruski partneri imaju rok do 13. februara da pronađu strateškog kupca.

- Većina ljudi bi želela da se vrati u naše vlasništvo, ali osnovni problem je – može li iko biti siguran da Sjedinjene Američke Države ne bi uvele Srbiji sankcije ako odbijemo druge njihove zahteve, od priznanja Kosova do odnosa prema Republici Srpskoj i uvođenja sankcija Rusiji? Šta sve još mogu da traže? - ukazuje on.

Zbog toga smatra da bi ulazak trećeg, neutralnog partnera – arapskog, britanskog ili MOL-a – mogao biti bolje i stabilnije rešenje.