Dnevnik jednog Blokadera - Dan 1

Danas je važan dan. Dan blokade. Dan kad ja, Aleksa - Aki iz Kruga Dvojke (šifra: večiti student sociologije, 12. godina studija), ponovo stajem na liniju fronta u borbi protiv svega što nije urbano, progresivno i u skladu sa mojom ličnom estetikom pobunjenika bez plana i budžeta.

Prvo sam zvao mamu da mi uplati 2.000 dinara "za prevoz na protest". Rekao sam joj: "Mama, ovo je za demokratiju".

A ona meni: "Sine, tu demokratiju ti trošiš na kafu i pivo".

Rekoh: "To su alati borbe".

I poslala mi odmah. Bog blagoslovio roditeljsku slabost.

Krećem na blokadu. Obuk'o sam moju najbitniju odevnu kombinaciju: crna majica sa likom Če Gevare (ista ona što sam kupio na Buvljaku za 300 din, ali niko to ne mora da zna) i patike koje izgledaju urbano jer su poderane, a ne zato što sam ih nosio pet godina jer nemam para za nove.

I naravno - tote bag. Bez toga nisam ništa. To je moj Excalibur.

Na blokadi već neka raja. Klinci oko mene - srednjoškolci, studenti prve godine. Svi gledaju u mene, mislim da osećaju moju političku zrelost i energiju lidera. Ili mi se učinilo, pošto me baš niko nije ni pozdravio.

Jedan od njih me pita: "Brate, jel’ ti studiraš nešto?"

Ja ponosno: "Sociologija. Blizu sam kraja".

A on: "Koje si godište upisa?"

Ja: "2012."

A on: "Ohooooo…"

I otišao je. Osetio sam poštovanje. Ili je otišao da se ne zarazi mojom akademskom dugovečnošću.

Počela blokada. Ja se odmah pozicioniram u prvu liniju, jer tamo stoje ozbiljni ljudi: ono dvoje sa transparentima "Ruke su Vam krvave" i "RASPISI IZBORE".

Ja sam doneo svoj transparent: "DIJANA HRKA JE NAŠA ŠANSA!"
Na jednoj strani.

A na drugoj piše: "NE DIRAJTE KRUG DVOJKE - TO JE HABITAT INTELIGENCIJE".

Klinci se smeju, ali ja znam da im imponujem.

Prolazi jedna žena i kaže: "Deco, bravo, borite se!"

A ja joj mrtav ozbiljan: "Mi nismo deca, gospođo, mi smo socijalni front građanske artikulacije".

Ona se prekrstila i otišla.

Kao i svaki pravi blokader, trudim se da budem tolerantno nadmen.

Ako neko nije iz kruga dvojke - ja ga poštujem, naravno.

Ali… ne može on razumeti meni bitne nijanse: flat white, gradski duh, politički memovi i kritičko mišljenje od kojeg niko nema koristi.

Jedan lik iz Obrenovca prišao da pita kad kreće protest. Ja u sebi: Evo ga seljak.

A naglas sam mu rekao: "Brate, sve smo dogovorili, to ti je dinamička blokada u fazi pripreme, znaš kako…"

Ni ja nisam znao, al' zvučalo je pametno.

Lik klimnuo glavom. Mislim da sam ga osvojio svojom intelektualnošću.

Posle dva sata blokade meni se prijela kofa kafe.

A blokada nije laka - moraš da stojiš, da sve znaš, da glumiš da imaš energiju i da povremeno kažeš nešto važno tipa: "Narod se budi" ili "Ovo je samo početak" - a sve to na prazan stomak.

Na kraju sam rekao klincima: "Ajmo ljudi, povlačenje, moramo da budemo taktički fluidni".

A oni: "Brate, idemo u Mek da jedemo".

Ja: "Išao bih i ja, da je keva poslala vise kinte-mislim se".

Eto, toliko za Dan 1.

Večeras ću da napišem dugačak status na Instagramu i X-u sa jednom poetskom rečenicom iznad slike mojih patika.

To je aktivizam.