Ekonomski problemi i kompenzacija Zapadu - razlozi za izvoz srpske municije za Ukrajinu

Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić kaže da ovaj potez znači da vlast nema rešenje i zato je pošla linijom manjeg otpora, uverena da je to "najelegantnije rešenje".

On smatra da se Srbija suočava i sa posledicama pogrešne politike u pogledu razvoja određenih kapaciteta namenske vojne industrije. Kako navodi, u poslednjih 20 godina forsirana je proizvodnja municije kao radno-intenzivan deo industrije, gde nije bilo potrebe za posebno velikim investicijama.

- Očito da je proizvodnja bila preforsirana, a sada je hipertrofirana. Neverovatan je podatak koji je naveo Vučić u intervjuu da Srbija proizvodi više artiljerijske municije od Francuske - kaže Đukić za N1.

On ističe da je municija vrlo tražen artikal na tržištu, ali ujedno i najosetljiviji od ostalih proizvoda vojne industrije jer postoji niz međunarodnih konvencija koje zabranjuju izvoz naoružanja i vojne opreme u regione zahvaćene ratom. Prema njemu, Srbija bi morala da izda upotrebnu dozvolu za krajnjeg korisnika.

Srbija tako, po drugi put ove godine, ima problem sa slanjem municije u Ukrajinu. Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 29. maja za Radio-televiziju Srbije (RTS) da će dati nalog da se ne ostvaruju ugovori o prodaji oružja i municije kod kojih postoji sumnja o zloupotrebi i slanju na ukrajinsko ratište.

On je to uradio komentarišući saopštenje Spoljne obaveštajne službe (SVR) Ruske Federacije koja je ranije optužila Srbiju da, "uprkos zvanično deklarisanoj neutralnosti", nastavlja da isporučuje municiju Ukrajini.

Šta je Rusija htela da kaže

Ipak, poslednja reakcija Moskve bila je dosta blaža nego u maju ove godine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da zna da je Srbija pod velikim pritiskom. Nešto oštrija reakcija usledila je u petak kada je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila da, kada sluša intervjue predsednika Srbije, nije sigurna da li je to jedna ili više osoba, jer se jedne njegove izjave čuju u Moskvi, a druge u intervjuima sa drugih geografskih tačaka, preneo je RT Balkan.

Srećko Đukić izjavu Dimitrija Peskova vidi kao upozoravajuću.

- Ovom porukom želeli su da kažu "vi znate da niste rešili ni pitanje NIS-a, ni pitanje snabdevanja gasom". Moskva je reagovala tako verovatno imajući u vidu kontekst razgovora o ovoj temi sa srpskim vrhom koji traju bar pola godine. Još je u maju Vučić bio upozoren, kada je bio sa Putinom u Moskvi na proslavi Dana pobede u Drugom svetskom ratu. To je mogao da bude i jedan od razloga zašto tada nije dogovoren novi gasni aranžman - smatra Đukić za portal N1.

Naftna industrija Srbije se zbog ruskog većinskog vlasništva od 9. oktobra nalazi pod sankcijama SAD. Osim energetske neizvesnosti, to za Srbiju donosi i finansijske probleme s obzirom da ova kompanija, prema podacima Forbes Srbija, prosečno doprinosi BDP-u zemlje sa 2,6 odsto.

Vučićev režim po svaku cenu izbegava konflikte sa Briselom i Vašingtonom

Prema rečima politikologa Aleksandra Đokića, treba imati u vidu da Rusija boljeg i pouzdanijeg saradnika, koji može čvrsto da drži vlast u Srbiji, nema. On smatra da zvanična Moskva očekuje da će svaka vlast nakon Vučićeve morati da snizi nivo saradnje sa Rusijom, pa otuda i podrška koja od Kremlja stiže Vučiću.

- Međutim, Vučićev režim po svaku cenu izbegava konflikte sa Briselom i Vašingtonom. Izvoz artiljerijske municije iz Srbije, koji kao krajnje odredište ima Ukrajinu, jeste svojevrsna kompenzacija koju domaći režim plaća kako ne bi uvodio sankcije Rusiji. U Kremlju razumeju da ne mogu to da zaustave, a bolju alternativu nemaju - rekao je Đokić.

Aktiviranje američkih sankcija protiv NIS-a u vlasništvu Gazproma je, kaže Đokić, dodatno oslabilo ruski uticaj, dok infrastrukturno povezivanje Srbije sa Grčkom i Bugarskom, a uskoro i sa Rumunijom, u domenu kupovine gasa, strateški smanjuje zavisnost Srbije od tog ruskog energenta.

- Sve u svemu, ruska moć na Balkanu slabi, a Vučić nastavlja da nastoji da ugodi i Zapadu i Istoku. U tom odnosu, Istok je sve slabiji, pa može i da istupa sa sve manjim zahtevima - zaključuje Đokić.

Beograd nema hrabrosti da uvede sankcije Rusiji

Srećko Đukić smatra da Beograd nema hrabrosti da povuče potez koji se tiče sankcija Rusiji, ali ne zbog Rusije ili Evrope, već zbog unutrašnjeg javnog mnjenja.

- Režim je napumpao javnost u Srbiji da te sankcije ne smeju da se uvedu. To je legitimitet ove vlasti. To vlast ne sme da uradi. Ona na tome gradi svoj kredibilitet i drži svoju izbornu bazu - kaže Đukić.

Đukić ne očekuje burnu reakciju pristalica SNS zbog prodaje municije koja će završiti u sukobima protiv ruskih vojnika.

- Da li je neko osuđivao što je municija i ranije završavala na ukrajinskom ratištu? Mislim da na izvoz gledaju pre svega lukrativno - kaže Đukić.

Umesto da se reši problem stvaraju se novi

Ovakvim ponašanjem, smatra on, vlast u Srbiji se zapetljava u nove probleme i umesto da "reši jedan, otvori dva". Trenutna situacija može da utiče veoma nepovoljno na Srbiju. Đukić podseća da Rusiji NIS ekonomski gotovo ništa ne znači, da je Srbija zavisna od Rusije jer nije napravila druge alternative, poput kupovine energenata iz Azerbejdžana, Kazahstana, Bliskog istoka, SAD...

- Za Rusiju su naša nafta i gas ni jedan odsto, a nas pogađa od 80 odsto koliko pokriva NIS u Srbiji, do 100 odsto, odnosno dve do tri milijarde kubnih metara, koliko uvozimo. Za njih je sve ovo minorno, a za nas sve - kaže Đukić.

S druge strane, bez obzira na pokušaje Srbije da "igra na više stolica", on smatra da ne treba sumnjati u to da će Zapad pustiti Srbiju da ode van njene sfere uticaja. EU je, kako navodi, isuviše velika da bi je Srbija zaustavila u nekim planovima.

- Uvek može da pričeka jednu takvu zemlju. Srbija nema posebnu težinu, ni ekonomsku, ni geostratešku. Srbija se objektivno nalazi na teritoriji EU. I NATO je oko nas, dok sa Rusijom nemamo direktnog dodira. Nemamo drugog izbora - zaključuje Đukić.