Ćacilend - utvrđeni simbol VUČIĆEVE PERSPEKTIVE

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je "napad blokadera" na Ćacilend, koji je nazvao simbolom slobode i otpora Srbije, bio očekivan posle njihovog "debakla" u Novom Sadu.

- Posle višestruko manjeg broja ljudi od očekivanog, nisu mogli da donesu bilo kakvu pametnu i smislenu odluku, kao i mučenja ljudi posle godinu dana torture i maltretiranja Srbije. I onda, naravno, nervoza i histerija da dođu do izražaja i razume se nečiji tuđi uticaj - rešili su da napadnu simbol slobode i otpora i svim pritiscima, simbol postojanja Srbije, a to jeste Pionirski park ili kako ga već svi popularno zovemo Ćaciled - rekao je predsednik Srbije.

Šta to šatorsko i ograđeno naselje ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine? Koliko je do sada takvih ograda i zidova sazidano samo da bi bili preskočeni ili - što je najelegantnije rešenje - zaobiđeni? Samo, dokle? Bilo je tih zidova i ograda tušta i tma u istoriji i niti jedan jedini nije postigao svrhu. Te zidove su po pravilu podizale razne sorte prodanih duša.

Švajcarski list Noje cirher cajtung objašnjava suštinu "Ćacilenda".

- U stvarnosti, šatorski kamp ne naseljavaju studenti. Najčešće deluje napušteno. On oživi samo kada režim pozove na kontraproteste. Tada su, međutim, uglavnom prisutni članovi Srpske napredne stranke, rame uz rame sa siromašnima i kriminalcima - navodi ovaj časopis.

Bivši kapiten košarkaške reprezentacije Srbije Vladimir Lučić oglasio se na društvenim mrežama povodom situacije u Srbiji, sa posebnim osvrtom na događaj od nedelje uveče, kada je ispred Narodne skupštine puštena pesma u kojoj se nalazi stih "Pošla majka sina da potraži". Lučić je odlučio da se oglasi na Instagramu gde je prozvao "ćacad", kako je nazvao one koji se nalaze u takozvanom Ćacilendu.

Ono što prenose mediji i ono što se događa u institucijama, u Skupštini, u Vladi, bilo gde, zapravo jedan kolaps režima, jedna je opšta destrukcija i dokaz da se Srbija u stvari zadavila u obnovi ideologije koja više nigde ne postoji. To podrazumeva i stvaranje Ćacilenda. Takvo zaštićeno naselje je moguće samo u društvu u kome više nema pravila, nema morala, nema empatije i nijednog pouzdanog kriterijuma. Ideja je o sabornosti, koja poziva Srbe da budu jedinstveni i da stanu svi u one poljske nužnike u centru srpske prestonice. Kao i pre mnogo godina, i danas najveću odgovornost za prikaz besmisla Ćacilenda snosi nedorasla pastoralna elita koja još uvek drži isti čas patriotizma.