Dijana Hrka: Željna sam pravde i istine, 1. novembra ću se direktno obratiti vlastima i možda će ih to probuditi

Dijana Hrka je u razgovoru za N1 rekla da sve porodice koje su nekog izgubile u padu nadstrešnice drugačije podnose bol, te da je ona našla utehu u studentima.

- Mene su, zaista, studenti održali u životu i hvala im na tome. I pored njih sam počela da živim, da kažem, na neki način, da postanem svesnija svega, jer ja sam bila pala. Kao i drugi roditelji, verovatno, što su pali. Meni je žao najviše Zorice Ruman. Jako mi je žao. Ona jako teško to podnosi, žena koja je maltene u krevet pala zbog tuge - navela je ona.

Osvrćući se na vreme koje je proteklo od stradanja 16 ljudi na novosadskoj Železničkoj stanici, ona je rekla da joj je najgore to što nema okrivljenih i nema nikoga u zatvoru.

- Niko nije kriv za nadstrešnicu. Ja, zaista, želim da znam ko je ubio našu decu, naše najmilije. Ja ne želim nijedna majka da ponese ovu crnu maramu kao ja. Neću odustati dok ne bude pravda zadovoljena, jer ću biti malo mirnija. Ja nikad neću imati onaj mir. Nikad neću biti više ona žena što sam bila pre ovoga, ali ću nekako biti malo mirnija. Neko će biti tamo i odgovaraće za to. Meni je cilj da se više ovakve greške ne ponavljaju - da korupcija ne ubija ljude. Ovde je samo kriv ljudski faktor. I zaista želim da se to reši, ako ne u Srbiji, van Srbije ću je tražiti. Neću odustati - kaže Dijana Hrka ističući da tek sad ima snage da se bori.

Poručila je da će se 1. novembra, pošto vlast, kako kaže, ne radi svoj posao kako treba, pred medijima direktno obratiti vlastima.

- Neću mešati decu i neću mešati građane. Ja ću nešto sama preduzeti i saopštiću svim novinarima šta će biti. I mislim da posle tog mog govora neće ništa biti isto. Neće moći da bude isto. Moraće neko nešto da radi posle toga. Zaista će morati neko nešto da radi posle toga. I mislim, možda će se vlast sad probuditi, na koji način, videćemo - navela je Dijana Hrka.

Istakla je da će koraci koje planira da preduzme biti radikalni i da ne želi da meša studente i građane, jer oni mirno izlaze.

- Ne traži niko tamo nikakvu svađu, nikakvu tuču, nikako krvoproliće. Ja prvog novembra ujutro rano krećem za Novi Sad i ne daj Bože da me neko spreči da dođem do Novog Sada. Samo se nadam da neće biti toliko ludi i bezobrazni (pošto su pre sprečavali) da me spreče da odem na tu železničku stanicu. Ako bi me sprečili, onda stvarno ne znam šta bih uradila. Nadam se samo da će da me puste da odem mirno tamo. Moje je dete tamo ostalo, ja nikad više neću imati taj poziv, nikad više neću dobiti tu poruku, nikad više neću čuti svoje dete. I da mi neko zabrani da odem taj dan tamo... Mislim da bih tek onda napravila haos, jer bol je jači od svega, a pravde i istine sam jako žedna i željna. I zaista ću se truditi da odem tamo - navela je ona.