NACIONALIZACIJA NIS ZA 1 DINAR Dokle Vučić može da "ode" daleko bez nafte?

Teza o večnom rusko-srpskom prijateljstvu odavno je postala dogma u ovdašnjoj javnosti, oličena u paroli "Rusi i Srbi - braća zauvek". I dok se u Srbiji vode rasprave, mahom malobrojnih evropejaca koji ne vide budućnost zemlje pod ruskim šlemom, ti isti malobrojni kažu kako u Srbiji nisu svi isti i kako postoji makar malo Srba koji više vole svoju zemlju od Rusije. Ruski eksperti i diplomate tvrde da američke sankcije NIS-u neće izazvati kolaps, ali da će Srbija morati da pronađe nova rešenja i poslovne modele.Suština je da sve zavisi od toga kako će se Srbija odnositi prema tim sankcijama, odnosno da li će doći do prepakivanja vlasničke strukture,  kako bi se rasteretio pritisak ne samo na Srbiju nego i na JANAF, koji ima najveće ugovore upravo sa NIS-om, INA-om i MOL-om. U takvom mogućem scenariju niko ne veruje da će biti značajnih turbulencija jer nikom nije u interesu da uništava kompanije koje su žile kucavice. Srbija je u ovom slučaju preko 90 odsto zavisna od isporuke nafte JANAF-om, a alternativa bi bio transport baržama Crnim morem što je malo verovatno. Predsednik Srbije izjavio je da smatra da za uvođenje američkih sankcija kompaniji Naftna industrija Srbije (NIS) nema "trunku krivice", jer mesecima pokušava da "nešto izvuče" i sačuva radna mesta pojedinim direktorima za koje navodi da su učestvovali u blokadama.

- Za svašta osećam krivicu, što nisam prepoznao nešto, što nisam dovoljno vredno radio, iako nisam imao dana odmora. Milion stvari mi se vrzma po glavi koje smo mogli drugačije. Za ovo nemam - ne trunku krivice, već se mesecima borim da nešto izvučem“ - rekao je Vučić.Teoretski, nacionalizacija se čini najboljom opcijom. Međutim, dva ključna uslova moraju biti ispunjena da bi bila uspešna. Prvo, nacionalizacija treba da sledi kriterijume, a ne da se koristi selektivno za preraspodelu imovine među konkurentskim frakcijama. Drugo, javna preduzeća moraju da funkcionišu transparentno i da prioritizuju nacionalne interese u odnosu na privatne. Državni kapitalizam nije inherentno superiorniji od privatnog kapitalizma. Stručnjaci, osim otkupa dela vlasničke strukture od Rusa u cilju preuzimanja većinskog vlasništva, vide i potpuni otkup ruskog udela u NIS-u kao jednu od mogućnosti.Zvaničnici u Beogradu su u više navrata poručili da ne dolazi u obzir otimanje tuđe imovine. Takođe tvrde da imaju novca na računu da Srbija otkupi NIS od Rusije. Istovremeno, malo je onih koji smatraju da je takav scenario realan, jer osim ekonomskog, ruski uticaj u smislu prisustva u nekadašnjem državnom energetskom gigantu značajan je i u političkom smislu. Ali, najbolja opcija za Rusiju je da se ne diže velika larma i da se izvrši prebacivanje vlasništva. Međutim, pitanje je da li će američka strana odobriti tu transakciju jer se može smatrati kao pomoć ruskoj ekonomiji u borbi protiv Ukrajine. Osim toga, vlasničku transformaciju, kako je najavljeno, mora da odobri Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) pri američkom Ministarstvu finansija.Ako ne dođe do dogovora sa Rusima, moguće rešenje bilo bi da država Srbija nacionalizuje NIS. Naime, Vučić može da kaže da je javni interes da se obezbedi snabdevanje naftom i derivatima, a to nije moguće ako NIS ostane u ruskom vlasništvu. To faktički "nasilno preuzimanje" akcija NIS-a, radi se tako što bi Skupština Srbije donela poseban zakon kojim bi se predvidela transakcija koja podrazumeva određenu nadoknadu za akcije. A možete nacionalizovati kompaniju i za jedan dinar, samo što se takve stvari ne rade ukoliko ste ozbiljna i pravda država. A, Srbija, jeste, je l' da?.