Spisak 50 najvećih dužnika EPS-a: Dug veći od 215 miliona (FOTO)

Ubedljivo najveći dug prema EPS-u ima Železara Smederevo - 6.292.540.137 dinara ili oko 53,8 miliona evra, piše Nova.rs.

U napomenama dokumenta objavljenog na sajtu Elektroprivrede piše da je 31. januara 2019. pokrenut stečajni postupak "Železare" i da je celokupan iznos prijavljen u stečajnu masu.

Navodi se i da je kompletnu imvinu koja je bila u vlasništvu te kompanije preuzeo novi vlasnik "New-Slikroad Holding Co. Limited" iz Kine, te da su nastavili da posluju pod novim imenom "HBIS Group Serbia Iron & Steel" , kao i da redovno izmiruju svoje obaveze.

Zvanični podaci međutim pokazuju da dug Železare nije smanjen ni za dinar, već je u odnosu na 2023. povećan za 1,7 milijardi dinara.

Drugi najveći dužnik je kompanija Infrastruktura železnice Srbije sa dugom od 4.028.955.951 dinara ili oko 34,4 miliona evra, dok Energetika Kragujevac, državno preduzeće, duguje za struju 2.380.918.153 dinara ili oko 20,3 miliona evra.

Na spisku najvećih dužnika je i Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja sa dugom od 2.273.218.652 dinara ili 19,4 miliona evra. Tom preduzeću je inače države iz tekuće budžetske rezerve uplatila 168 miliona dinara i to za zarade zaposlenih. Peti najveći dužnik EPS-a je Politika AD, koja za struju treba da plati 1.478.438.042 dinara, odnosno oko 12,6 miliona evra, dok Beogradski vodovod i kanalizacija duguju 624.942.087 dinara ili 5,3 miliona evra.

Formalno veliki dug od 1.100.740.263 dinara ima i Infostan, ali u napomenama piše da nije reč o dugu te firme, već da je to potraživanje nastalo u skladu sa Ugovorom o vršenju poslova naplate isporučene električne energije u zajedničkim prostorijama stambenih zgrada.

Struju redovno ne plaća ni Vaterpolo klub Partizan, od koga EPS potražuje 372.233.444 dinara ili 3,2 miliona evra, a na istom spisku su još i Zastava oružje sa dugom od 270.319.935 dinara ili 2,3 miliona evra, Ministarstvo unutrašnjih poslova koje treba da plati 139.695.565 dinara ili 1,2 miliona evra, kao i Ministarstvo odbrane koje duguje 53.382.273 dinara ili oko 450.000 evra.

Inače, profit Elektroprivrede Srbije u 2024. godini manji je za skoro pet puta u odnosu na godinu dana ranije. U 2023. godini neto dobit iznosila je 961,1 milion evra, dok je situacija u 2024. bila drastično drugačija. EPS je u 2024. ostvario dobitak od 24,3 milijarde dinara ili oko 208 miliona evra, što je za 4,6 puta manje nego u 2023.

Kada je reč o prihodima, i oni su godinu dana ranije bili veći i to za oko 53 milijarde dinara ili pola milijarde evra.

U EPS-u su za Nova.rs ranije rekli da poređenje 2023. i 2024. godine samo kroz iznos dobiti apsolutno ne daje realnu sliku poslovanja EPS-a, “vidljivog napretka i poslovne sigurnosti, kojoj kompanija dugoročno teži”.

- U 2024. godini EPS je u budžet Srbije na ime poreza na dobit uplatio 200 miliona evra, dok su ukupne investicije premašile 550 miliona evra (93 odsto čine sopstvena sredstava), što je 26 odsto više nego 2023. godine. Takođe, u 2024. godini EPS je posle više od tri decenije preuzeo novi proizvodni kapacitet, blok B3 u Kostolcu i pustio u probni rad sistem za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A - navode u EPS-u.

Kako dodaju, završeni su obimni planirani remonti.

- Među njima su i kapitalni remonti blokova B1 u Kostolcu i A2 u TENT, kao i revitalizacija prvog agregata jedine reverzibilne hidroelektrane, RHE Bajina Bašta, posle 42 godine rada, kao i ulaganja u nove rudarske kapacitete. Sve to pratili su loša hidrologija, rekordna letnja potrošnja i niže cene za privredu od tržišnih. Sa druge strane, 2023. godinu obeležili su istorijski dobra hidrologija, samo jedan kapitalni remont i do 30 odsto veće cene za privredu nego 2024 - ističu u EPS-u.