SRBIJA NA IVICI NOVOG ENERGETSKOG KRAHA: Sledi otežano snabdevanje strujom?!

S obzirom na dešavanja u Naftnoj industriji Srbije, nesigurnosti u snabdevanju gasom, a sada i u proizvodnji struje, može se reći da je Srbija pred još jednim energetskim udarom. Da li će udar biti jači nego 2022. godine kada je inflacija išla i do 15 odsto zavisiće isključivo od političkih poteza vlasti. Politika je i ta koja nas je dovela u situaciju da razmišljamo o tome da li će udar biti jači nego prošli put. I ovog puta čekamo da umilostivimo Rusiju, a novac iz budžeta odlazi u većim količinama, piše Nova ekonomija.

U poslednjem izveštaju o poslovanju EPS-a do septembra, navodi se da u ukupnoj strukturi proizvodnje u periodu do septembra 2025. učešće termoelektrana na ugalj je 70,8 odsto, hidroelektrana sa OIE 27,9 odsto, a Panonske TE-TO su ostvarile 1,3 odsto ukupne proizvodnje.

- Proizvodnja električne energije u Srbiji je u septembru 2025. godine bila viša za 4,5 odsto nego u istom mesecu 2024, a u oktobru niža za 14,6% nego u oktobru 2024. godine. Na ove promene je bitno uticala proizvodnja hidroelektrana koja je u ova dva meseca bila niža za oko 19%, odnosno 38% nego u istim mesecima 2024. U celoj 2025. godini će proizvodnja u hidroelektranama biti istorijski minimalna. Na godišnjem nivou prosečna proizvodnja hidroelektrana je oko trećine ukupne proizvodnje, tako da ona bitno utiče na ukupnu proizvodnju u Srbiji. Treba uzeti u obzir da, pored EPS a.d, električnu energiju u Srbiji proizvode i drugi proizvođači, čiji je udeo sada oko 10 odsto - kažu iz Ministarstva energetike. U izveštaju o poslovanju stoji i da je od 3. marta 2025. započela revitalizacija drugog agregata u RHE Bajina Bašta.

Kako objašnjava ekonomista Saša Đogović, EPS bi trebalo da se strateški opredeli i pojača investicije u OIE, jer moraju da se ojačaju kapaciteti koji bi bili ekološki prihvatljivi. On smatra i da Srbija mora da se opredili za izgradnju nuklerane elektrane koja bi obezbedila dugoročnu stabilnost energetskog sektora.

- Hidropotencijali nisu isti i klimatske promene se već vide golim okom, a imajući u vidu da će termoelektrane morati da se gase, uz ostale potencijale iz vetra i sunca, nama je neophodno da uđemo u realizaciju ovog projekta. I bilo koja vlast da dođe, moraće da nastavi u tom smeru jer ćemo inače postati deficitarni sa električnom energjiom i zavisni od uvoza struje - smatra Đogović.

Kako dodaje, mi još ni štetu iz 2022. godine nismo sanirali, a ovaj sektor se vodio partkoratski i nije se vodilo računa niti o razvoju, niti o diversifikaciji.

Ali nije samo proizvodnja pala, već je i tempo investiranja sporiji nego što se to očekivalo prema planu poslovanja. Kako stoji u izveštaju o poslovanju EPS-a, "od ukupno planiranih sredstva u proizvodnji energije za I-IX 2025. godine u iznosu od 33,0 milijardi dinara realizovano je 17,4 milijardi, odnosno 53 odsto".

- Što se tiče pitanja o investicijama, EPS je u prvih devet meseci 2025. godine u proizvodnju energije i uglja uložila više od 30 milijardi dinara. Investiranje u strateški projekat gradnje solarnih elektrana snage 1 GW sa baterijskim skladištem za prvih devet meseci ove godine bilo je planirano u iznosu od 10 milijardi dinara. Zbog obima i složenosti pripremnih aktivnosti početak realizacije očekuje se naredne godine. Kada se uzme u obzir ovaj podatak, procenat realizacije u sve druge investicije u proizvodnju uglja i energije je na nivou od oko 80 odsto. Ostatak odstupanja u odnosu na plan uglavnom se odnosi na kašnjenja u fakturisanju izvedenih radova za drugi kvartal 2025. godine - odgovaraju iz EPS-a.

Solarna elektrana koja se pominje je projekat ugovoren u oktobru prošle godine sa kojim je trebalo da se "ostvare ciljevi energetske tranzicije i ispune međunarodne obaveze, a biće eliminisana potreba za uvozom električne energije i osigurano dugoročno snabdevanje potrošača po ekonomski pristupačnim cenama".

Dakle, kašnjenje u ovako značajnom projektu može da utiče ponovo na cenu struje koja je ove godine već uvećana.

- Pošto je uvećana cena struje u ovoj godini pretpostavljam da treba da imaju i veće prihode u EPS-u. Ne vidim neke investicije, niska je produktivnost rada i visoki su troškovi. Znači da je potrebna unutrašnja reorganizacija, u smislu racionalnijeg poslovanja i ušteda. Da bi se potom krenulo u neke investicione zahvate - objašnjava Đogović.

Ekonomski analitičari Rajfajzen banke ne očekuju neki veliki rast cena do kraja ove godine, s obzirom na to da je poskupljenje struje od 6,6 odsto od oktobra već poguralo inflaciju.

- Inflatorni momentum u 2026. godini je izložen rizicima rasta. Stoga smo zadržali našu projekciju na 4,1 odsto na kraju godine u 2026. godini iz nekoliko razloga. Prvo, odluka o ograničenju profitne marže ističe u martu, izlažući cene hrane rizicima rasta izazvanim efektima klimatskih promena, kao što su mraz i suša. Nažalost, ovi pritisci se ne mogu ublažiti poboljšanom poljoprivrednom infrastrukturom zbog odsustva strateškog investicionog pristupa u sektoru. Drugo, značajni rizici rasta proizilaze iz diverzifikacije snabdevanja naftnim derivatima i gasom - računica je Rajfajzen banke u njihovom ekonomskom izveštaju.

Cena struje je neodvojiva od cene gasa, zbog čega je i Evropa imala toliki rast energetskih cena 2022. godine posle invazije Rusije na Ukrajinu. Kada se jednom i bude stabilizovala situacija sa NIS-om, političari u Srbiji će morati da se bave nabavkom gasa, za koji će verovatno morati i dodatno da opterete budžet.