"Ne lipši magarče kraj zelene trave": Srbija već 11 meseci bez Saveta REM-a, hoćemo li ga dočekati?

Stručnjaci i bivši članovi REM-a upozoravaju da odsustvo regulatora ne utiče samo na kontrolu medijskog sadržaja, već i na legitimizaciju političke moći, dok građani i nezavisne organizacije ostaju bez efikasnog mehanizma za zaštitu pluralizma i slobode informisanja.

Mandat poslednjeg saziva Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) istekao je 4. novembra 2024. godine. Od tog trenutka REM je praktično ostao bez regulatornog Saveta.

Portparolka saveta REM-a Olivera Zekić kratko je rekla za Danas da ne zna kada bi novi savet REM-a mogao biti izabran i da nema komentar na to što je Srbija već 11. meseci bez Regulatornog tela za elektronske medije i dodala "ne lipši magarče kraj zelene trave"

U prvim mesecima 2025. godine raspisan je konkurs za izbor novih članova Saveta REM-a, ali proces je brzo pogođen kritikama.

Pojavili su se problemi sa netransparentnošću, sumnje u legalnost predlagača i same procedure, a veći broj kandidata je povukao svoje prijave, ističući da konkursi krše Zakon o elektronskim medijima.

Ni nakon raspisivanja novog konkursa situacija nije značajno napredovala. Tokom maja i juna kandidati su masovno povlačili prijave zbog proceduralnih propusta, a studenti su formirali Radnu jedinicu za REM kako bi predložili plan za izbor novih kandidata. Ipak, do jula 2025. proces je zapao u blokadu, a izbor novog Saveta REM-a i dalje nije realizovan.

- Vlast baš briga za to što nema REM-a, njima je to u stvari idealno, i oni bi ovako nastavili godinama. Ali, tu ima jedno veliko ali - pošto treba podmititi njihovo izborno telo, a parice su presušile na sve one koji su se utalili sa državom na raznim tzv. investicionim projektima kao što su Ekspo, nacionalni stadion, na njihove kontramitingaše, pa su vlastima potrebne pare od EU - kaže za Danas Perica Gunjić, urednik portala Cenzolovka.

Gunjić dodaje da je zbog ovoga situacija za vlast "malčice nezgodna" jer Evropska unija deo svojih finansijskih sredstava uslovljava napretkom u određenim oblastima, među kojima je i izbor Saveta REM-a.

- I tako oni i dalje guraju tu priču, čak poturaju diplomatama Anu Brnabić u svom, specijalno za strance, ljubaznom izdanju, da ih ubedi kako oni, u stvari, mnogo vole i NVO organizacije koje ne kontrolišu, od kojih zavisi čitav proces - kaže Gunjić.

Prema njegovom mišljenju, vlasti pokušavaju da izaberu navodno nezavisni REM koji bi u praksi mogli potpuno da kontrolišu, ali da je taj proces otežan jer diplomate više nisu spremne da progledaju kroz prste, pa je vlast prisiljena da traži način kako da izbor prođe i kod ambasadora članica Evropske unije.

- Sad su tu u igri razne kombinacije unutar Saveta, koji ima 9 članova - da l' će biti 6:3 za SNS kandidate ili 5:4, što je za vlast previše tesno. Muka živa. Priča o nezavisnim stručnjacima koji vode tako važno telo sa ovom vlašću se nikada neće ostvariti, to je valjda sad svima jasno - navodi Gunjić.

Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), kaže da i dok je postojao Savet REM-a nije radio svoj posao.

- Kažnjivosti i regulacije od strane REM-a nije bilo ni dok je radio u punom mandatu. Sada su mediji koji se, kako je Vučić rekao, finansiraju iz državnog ćupa svesni da nema nikakve kažnjivosti i mogu neometano da rade propagandu za vlast, a sa druge strane targetiraju društvene aktere - objašnjava Gavrilović.

Kako dodaje, BIRODI je zbog neadekvatnog funkcionisanja REM-a formirao mehanizam za monitoring medija i stvara arhivu medijskog izveštavanja koja će poslužiti kada se formira pravo regulatorno telo.

- Tako ćemo moći da REM-u ustupimo arhivu i napravimo reviziju pre svega elektronskih medija koji su do tog trenutka imali dozvolu za nacionalno pokrivanje - navodi Gavrilović.

On ističe da je trenutno stanje praktično bespravno kada je u pitanju medijska regulacija u Srbiji.

- Nije poenta samo da dobijemo REM, pitanje je kakav ćemo REM dobiti, izbor članova Saveta REM-a ne znači ništa ukoliko oni ne budu radili svoj posao - kaže Gavrilović.

Gavrilović ističe da bi mediji sa nacionalnim pokrivanjem bili verovatno ugašeni zbog nepoštovanja zakona da je REM radio svoj posao.

- Ovde se zaboravlja da je jedna televizija bila ukinuta jer je bila u funkciji, prema mišljenju tadašnjeg REM-a, jedne političke stranke i jednog kapitaliste, a to je bila televizija BK. Nije tačno da REM ne može da radi svoj posao, on može da radi kad hoće. REM koji je postojao je bio stub legalizacije i legitimizacije održavanja lične vlasti Aleksandra Vučića - kaže Gavrilović.

Judita Popović, nekadašnja članica Saveta REM-a, ocenjuje da bi funkcionalno regulatorno telo postojalo samo u pravnoj državi.

- Jer da imamo pravnu državu, onda bismo imali i regulatora, imali bismo Savet REM-a i Savet REM-a bi radio svoj posao kako je to zakonom i Ustavom predviđeno - kaže Popović i dodaje da odsustvo sprovođenja zakona objašnjava zašto REM ne funkcioniše, ali ni govor mržnje nije adekvatno regulisan.

Ona smatra da vlastima odgovara ovakvo stanje u domenu elektronskih medija.

- Ja mislim da vlastima jako i odgovara ova celina u domenu medija, elektronskih medija pre svega, i ja ne vidim tu ništa čudno, niti razloga zaprepašćenje - navodi Popović.

Prema njenim rečima, govor mržnje je dominantan jer omogućava dalje društveno deljenje i sukobe koje režim lako kanališe i manipuliše njima u sopstvenom interesu.

- Ako me pitate ko je to - naravno da je to režim - kaže Popović.

Ona ističe da mediji funkcionišu kao poluga vlasti.

- Naravno da će to tako da se nastavi i naravno da su mediji poluga vlasti i to je mehanizam na osnovu kojeg oni jako lako mogu da manipulišu. Vi nemate slobodu mišljenja ako ne dobijete prave informacije. Sve dok javni servisi ne rade u javnom interesu, a privatni mediji su isključivo kontrolisani od strane režima, promene se ne mogu očekivati - kaže Popović.

Popović ne očekuje skoru promenu u domenu formiranja novog Saveta REM-a.

- Ne očekujem skoru promenu u tom domenu, jer da bismo došli do situacije da se izabere novi Savet REM-a potrebne su političke promene. A da bismo imali političke promene, moramo pre svega da imamo pravnu državu - navodi ona i podseća da je lično pokušavala više od tri godine da unapredi rad Saveta, ali da je među devet članova to bio "stvarno iluzoran posao".