Još jedan železnički incident otvara pitanje - kada će "Vračarski tunel" postati u potpunosti bezbedan?

U Beogradu je u utorak više od tri sata bio zaglavljen putnički voz u tunelu kod stanice "Vukov spomenik" koji je saobraćao na liniji Pančevo - Zemun.

Voz i putnici su posle višesatnog čekanja, ali i sedenja u mraku pošto se istrošila baterija za osvetljenje, uz pomoć druge lokomotive izvučeni i odvezeni ka stanici Karađorđev park.

Incident se dogodio kod Vukovog spomenika, odnosno u "Vračarskom tunelu" dužine 3,5 kilometara koji se proteže od "Karađorđevog parka" do Pančevačkog mosta. U pitanju je mesto gde su se već dešavali incidenti.

Jedan od razloga zašto putnici nisu evakuisani u blizini mesta gde su ostali zaglavljeni jeste i taj što u vračarskom tunelu nema mogućnosti evakuacije putnika.

Zabranjen prolaz

U dokumentu do koga je 2021. godine došla Balkanska istraživačka mreža (BIRN), navodi se da u slučaju požara nije moguća bezbedna evakuacija putnika ukoliko do njega dođe u tunelu. Osim toga, tada su otkrivene i brojne nepravilnosti u protivpožarnoj zaštiti podzemne stanice "Vukov spomenik".

To je konstatovano još 2018. godine, kada inspektori MUP, u suprotnosti za Zakonom o zaštiti od požara, nisu zabranili prevoz. Prema inspekcijskom nalazu iz maja 2018. i mišljenju Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd, nema mogućnosti za njihovu intervenciju ukoliko dođe do požara ili izlivanja opasnih materija jer nemaju dovoljno potrebne opreme - adekvatnih boca sa kiseonikom pomoću kojih bi mogli da izdrže više od nekoliko minuta gaseći požar, nemaju specijalno šinsko vozilo za gašenje požara, niti mogu da priđu vatrogasnim kolima ka stanicama "Pančevački most" i "Karađorđev park".

Kako je BIRN pisao, i austrijska studija iz 2020. godine, rađena zbog procene rizika od prevoženja opasnog tereta kroz tunel, koju je naručila kompanija "Infrastruktura železnice Srbije", došla je do zaključka da je "rizik od požara za putnike u tunelu uporedivo visok", kao i da su "uslovi za evakuaciju iz zaustavljenog voza u kvaru nepovoljni".

Prema zapisnicima MUP-a, u aprilu 2021. novi sistem za dojavu požara već nije radio.

Poslednji incident desio se kada se teretni voz sudario s BG vozom u delu tunela između Vukovog spomenika i stanice Pančevački most, maja prošle godine u kome je povređeno nekoliko putnika. To nije bio jedini incident.

Još uvek nema javno dostupnih informacija koje govore da se rešavao ovaj problem od 2021. godine, a nadležno preduzeće "Infrastrukture železnice Srbije" do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na pitanje, piše N1.

Stanica Vukov spomenik je godinama veoma zapuštena, ne rade svi elevatori, ulazi su zatvoreni, mnogo je đubreta, pa i fekalija. U protekle četiri godine nije bilo zatvaranja pruge, niti su vršeni radovi. Jedino je prošle godine najavljeno zatvaranje stanice "Vukov spomenik" na 72 nedelje zbog zamene, kako su naveli iz Infrastrukture železnica Srbije, "velikih tunelskih eskalatora" u podzemnom stajalištu, odnosno pokretnih stepenica.

Zbog "Beograda na vodi" nestali i pruga i stanice, dok otrovi prolaze ispod grada

Umesto rešavanja problema, šanse za katastrofu se povećavaju jer se ovom tunelom svake večeri prevoze veoma opasne i zapaljive materije poput gasa, nafte, amonijaka, hlora, sumporne, sirćetne, azotne kiseline, veštačkih đubriva… praktično sve. U pitanju je i jedina veza centralne Srbije sa Vojvodinom preko Dunava.

Takva je situacija nastala zbog projekta "Beograd na vodi". Pre sedam godina, 1. jula 2018. zbog izgradnje ovog naselja zatvorena je Glavna železnička stanica stara 134 godine. Zbog "Beograda na vodi" nestala je pruga koja išla oko Kalemegdana ka Pančevačkom mostu i služila za prevoz tereta. Ukinuta je i železnička "Dunav stanica".

Od tada, sav opasan teret je krenuo da se prevozi, pretežno noću, ispod centra Beograda. Ponekad teretni vozovi prolaze i danju, ali je gotovo nemoguće dobiti informacije o tome šta se prevozi.

Konsultant Gradimir Stefanović koji je tada kao zaposleni u CIP-u učestvovao u realizaciji projekta Vukov spomenik, istakao da je namena bila da tu prolaze isključivo putnički vozovi.

- Ono što ja znam je da ova stanica nikad nije bila predviđena da opslužuje sadržaj opasnog tereta - izjavio je Stefanović.

"Najgore je ako iskoči cisterna sa amonijakom"

Dušan Blagojević, licencirani konsultant za procene rizika od katastrofa kod tehničko-tehnoloških nesreća, naveo je da najveća opasnost preti od tečnog naftnog gasa koji je zapaljiv, a tu su još hlor i amonijak koji su inhalaciono toksični. Prema Blagojevićevim rečima, od njih ne može da se pobegne, niti da adekvatno reaguje.

- Kad imate cisterne koje prevoze tečni naftni gas (TNG), može da dođe do eksplozije. Kada bi to eksplodiralo u tunelu, ne znam da li bi se on urušio kako je to govorio bivši direktor CIP-a ili ne, ali tvrdim da je opasnost realna i zavisi od toga koliko bi cisterni zahvatila eksplozija - rekao je, između ostalog Dušan Blagojević, nakon sudara teretnog i putničkog voza.

Kako je podsetio, "Vračarski tunel" nema prinudnu ventilaciju.

- Svaka cisterna ima ventil i kako bi se izbegao natpritisak uvek po malo pušta, bilo koja supstanca da je u pitanju. Kako je teži od vazduha, pada dole i spušta se po džepovima tunela. Svi tuneli treba da imaju prinudnu ventilaciju koja iznosi prljav i zagađen vazduh i ne dozvoljava da se stvore zapaljive smeše. Kada se išlo oko Kalemegdana, nije bilo mogućnosti stvaranja eksplozivnih tečnih smesa kao što je to slučaj sa Vračarskih tunelom - objašnjava Blagojević .

U Srbiji se više puta proteklih godina dešavalo da iskliznu vozovi. Setimo se nezgode iz decembra 2022. godine kada su posle izlivanja amonijaka preminula dva muškarca, a 30 ljudi je hospitalizovano. U pitanju je pruga Niš - Zaječar na kojoj je bilo više sličnih nezgoda.

- U slučaju Vračarskog tunela najgora opcija je ako iskoči cisterna sa amonijakom i ništa se ne desi. Ona ne može da se izvadi, ili pomeri, ne može da joj se priđe, nema opreme kojom bi mogli da je vratite na mesto u tunelu ili da je izgurate napolje jer će da vam eksplodira od varničenja koje se dešava. Ostaje vam da bukvalno zatvorite Beograd i da čekate. Ili da pukne ili da iscuri - upozoravao je Blagojević.

Prema istraživanjima, u Srbiji se godišnje desi oko 80 hemijskih nezgoda, najviše u drumskom saobraćaju.

Koliko je statistika varljiva, govori i stav Milutina Ignjatovića, bivšeg direktora Saobraćajnog instituta CIP - koja je projektovala stanicu "Vukov spomenik" - koji je naglašavao da se kroz Vračarski tunel ne smeju prevoziti opasne materije.

- Vukov spomenik i uopšte naši tuneli apsolutno su nebezbedni za prevoz opasnih i eksplozivnih materija. Može da ode pola Beograda u vazduh od eksplozije, dovoljna je jedna varnica po ovim temperaturama, a drugo, šine su te koje prave varnice - rekao je Ignjatović za BIRN.