Brisel u plamenu: Farmeri blokirali grad traktorima, zapalili gume i seno, policija uzvraća suzavcem (FOTO, VIDEO)

Protesti su se odvijali u blizini zgrade Evrope, gde su se sastali lideri 27 država članica, ali i na Trgu Luksemburg, nedaleko od Evropskog parlamenta. Demonstranti se protive sporazumu EU-Mercosur, koji bi u narednih 15 godina ukinuo carine na gotovo svu robu kojom se trguje između Evropske unije i pet južnoameričkih zemalja - Brazila, Argentine, Urugvaja, Paragvaja i Bolivije.

Otpor sporazumu poslednjih dana jača i među državama članicama. Italija je signalizirala da se pridružila Francuskoj u protivljenju dogovoru, nakon što je premijerka Đorđa Meloni poručila da bi njegovo potpisivanje u ovom trenutku bilo "preuranjeno". Ona je naglasila da Rim traži "adekvatne i uzajamne garancije za italijanski poljoprivredni sektor" pre nego što da saglasnost.

Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je u Brisel stigao sa jasnim stavom da sporazum ne treba potpisivati u sadašnjem obliku.

- Nismo spremni. Ovo se ne uklapa. Ovaj sporazum ne može biti potpisan - rekao je Makron, pozivajući na nastavak pregovora u januaru. On je naveo da je o odlaganju razgovarao sa liderima Italije, Poljske, Belgije, Austrije i Irske. Pariz traži dodatne zaštitne mehanizme kako bi se sprečili poremećaji na tržištu, stroža pravila za zemlje Mercosura - uključujući ograničenja u vezi sa pesticidima - kao i pojačane kontrole u evropskim lukama.

Stav Italije daje Francuskoj dovoljno podrške da formira blokirajuću manjinu, čime bi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen mogla ostati bez potrebne većine za potpisivanje sporazuma, koje je planirano za subotu u Brazilu. Meloni je, međutim, naglasila da Italija ne želi da blokira dogovor po svaku cenu, već da ga odobri tek kada bude sadržao jasne i fer garancije za evropske proizvođače.

Pregovori o sporazumu traju već 25 godina, a njegovim stupanjem na snagu bio bi obuhvaćen tržišni prostor od oko 780 miliona ljudi i gotovo četvrtina globalnog bruto domaćeg proizvoda. Zagovornici tvrde da bi sporazum EU–Mercosur pomogao Evropi da smanji zavisnost od Kine i odgovori na američku trgovinsku politiku i carine. Kritičari, međutim, upozoravaju da bi dogovor mogao da oslabi ekološke standarde i ozbiljno ugrozi evropski poljoprivredni sektor.

Nemački kancelar Fridrih Merc ocenio je da bi dalje odlaganje ili odustajanje od sporazuma narušilo kredibilitet EU na globalnoj sceni.

- Ako Evropska unija želi da ostane verodostojna u svetskoj trgovinskoj politici, odluke moraju da se donesu sada - poručio je on.

Prema oceni stručnjaka za međunarodne odnose, sporazum ima i širi geopolitički značaj, jer predstavlja deo strateškog nadmetanja Zapada i Kine za uticaj u Latinskoj Americi. Neuspeh da se sporazum potpiše, upozoravaju analitičari, mogao bi da gurne zemlje tog regiona bliže Pekingu.

Uprkos snažnom otporu i verovatnoći odlaganja, Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i dalje planiraju da tokom vikenda otputuju u Brazil, gde bi sporazum trebalo da bude potpisan.

- Moramo da se oslobodimo prevelike zavisnosti od drugih, a to je moguće samo kroz mrežu sporazuma o slobodnoj trgovini - poručila je fon der Lajen, ističući da je Mercosur od "ogromne važnosti" za buduću strategiju EU.