METASTAZA MILOŠEVIĆEVOG REŽIMA Da li je Srbija (ne)demokratska država?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pisao je 21. avgusta predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, navodeći da su studentski protesti prerasli u masovne blokade i nasilne incidente koje predvode grupe ekstremista.- Gospođo predsednice, Srbija ostaje potpuno posvećena svom evropskom putu, demokratskim vrednostima i vladavini prava. Naš prioritet su dijalog, stabilnost i konstruktivna saradnja sa našim evropskim partnerima. Međutim, pokušaji da se destabilizuje naša država kroz nasilje i dezinformacije predstavlja rizik ne samo sa Srbiju, već takođe za stabilnost šireg Zapadnog Balkana - poručio je Vučić.Pismom Urusli fon der Lajen Aleksandar Vučić je pokazao svima u Briselu da on suštinski ne razume šta je demokratija - da to nije podrška vlasti, već vladavina ljudi, ocenio je evroposlanik Vladimir Prebilič. Može li nešto što je ozbiljno mutiralo da se vrati u ono što je nekada bilo? Nažalost, baš u takvom trenutku spisak stvari o kojima se ne sme govoriti i reči koje se ne smeju izgovarati, produžava se iz minuta u minut. Pitanje je kako se može pregovarati sa ovom mašinom za lov na neistomišljenike, koja ima mnogo glava, mnogo nogu, sokolove oči, koja je stalno budna, uvek spremna? U svakom slučaju, guranje pod tepih neće učiniti da ove pojave nestanu. Predsednika SAD Ričarda M. Niksona možda je najbolje opisao komentator njujorškog Tajmsa Robert Sempl. A tu ima jedna bitna sličnost između Vučićevih naprednjaka i Niksonove Bele kuće.- Predsednik i njegovi ljudi gotovo da su stvarali ono od čega su se najviše plašili, ne verujući nikome ništa… (Nikson) je vodio kampanju na platformi zakona i reda, pozivajući se na "novi moral" i kraj "popustljivosti", a oborili su ga nerad, bezakonje i nemoral njegovog pobedničkog tima - naveo je Džejms Reston, čuveni kolumnista njujorškog Tajmsa.U Srbiji je na delu suspenzija drugačijeg mišljenja i niz tajnih mera, procedura i protokola koji su od režimske većine napravili PR agencije u službi Aleksandra Vučića i vladajuće SNS. Sad smo u fazi u kojoj je to mnogo dramatičnije.To što SNS čini teorijski se naziva "novi autoritarizam". Reč je o sistemu u kojem se nosioci vlasti predstavljaju kao demokrate, sve čine da izgrade demokratski imidž, a istovremeno sve čine da satru, unište i onemoguće svaku kritiku. Kao i svako povlađivanje nasilniku, i ovo je osuđeno na propast. Praviti građane budalama, uz njihov "dobrovoljni pristanak", to je ovde vrlo popularna privredna grana među domaćim političarima na vlasti.Studenti traže odgovornu, organizovanu državu, koja funkcioniše po svim postulatima demokratije, a njemu je to strano i verovatno ogavno. U njegovom političkom smislu i besmislu vidokrug je van svega onoga što studenti traže. Jer, on je prozvan da je ukrao kompletnu državu. I sada studenti traže da institucije krenu da rade svoj posao. A to automatski znači da Vučić i njemu najbliži čauši budu u zatvoru ili na neki drugi način postanu opravdano sumnjivi. Ovo što rade studenti je mnogo opasno po Aleksandra Vučića, jer ruši njegov 13 godina star i uhodan sistem prevara. A Vučić svaki put kad nije zadovoljan količinom nekritičkog obožavanja regresira u radikalsku fazu. On je sada odjednom "brižno srbo-evropejac" (ko zna šta mu je to), ne sme više da se gađa radikalskom retorikom, ali mora nekako da poentira na narodnjačkoj osnovi.Ako predsedniku Srbije oduzmu Pink i Hepi, on je završio, a pogotovo ako mu se uzme tužilaštvo ili sud. Studenti prosto pogađaju temelj onoga na čemu počiva Vučić, na pokradenoj državi. Ako mu oduzmeš jedan deo, on pada. A ovo je sistem koji je postavljen kao obrnuta piramida kojoj je on tačka oslonca. Onoga trenutka kada se on pomeri ili ukloni, pada sve, jer režim ne postoji, to je izmišljotina.