MMF traži objašnjenja: Budžetske rezerve Srbije pod lupom

Da se ovakva praksa zaustavi ili barem promeni, dogovor je i sa Međunarodnim monetarnim fondom. Oni su, naime, pre nekoliko meseci sproveli evaluaciju fiskalne transparentnosti. Rezultati te analize očekuju su narednih meseci. Evaluacija nije obuhvatala samo problem tekuće rezerve, ali ustanovljeno je svakako da i u ovom segmentu postoje neke nejasnoće. Moguće i zakonske, piše Forbes Srbija.

Kako se saznaje od izvora bliskih Vladi Srbije i Ministarstvu finansija, objavljivanje rezultata analize otkriće probleme, ali i potencijalna rešenja. Moguće je da će nakon toga, promena ove prakse biti i preuzeta kao obaveza Srbije prema MMF-u i postati zvanični deo programa.

U međuvremenu, u Fiskalnoj strategiji za 2026. godinu navodi se upravo da Vlada uz podršku MMF-a sprovodi analizu poreskih rashoda, ali da će prvi izveštaj biti dostupan tek 2026.

- Na osnovu dobijenih rezultata iz evaluacije planirano je nastavljanje konsultacija sa MMF-om u cilju unapređenja transparentnosti fiskalnih podataka. To obuhvata objavljivanje dodatnih informacija o finansijskim odnosima između države i javnih preduzeća, podacima na nivou opština, javno-privatnim partnerstvima... Takođe se planira i razjašnjavanje izvora prihoda i kriterijuma za korišćenje budžetske rezerve kao i unapređenje kvaliteta i ažurnosti izveštavanja tokom godine u vezi sa ovim stavkama - piše u Fiskalnoj strategiji.

Previše samovolje
Za razliku od MMF-a koji je tek nedavno uočio nedostatke budžeta u vezi sa korišćenjem tekuće budžetske rezerve, Fiskalni savet na to upozorava već duže vreme. Poslednji put, u Mišljenju na nacrt pomenute Fiskalne strategije. Oni su upozorili da se "tekuća budžetska rezerva koristi preširoko i netransparentno". Podsećaju i da ovaj instrument postoji da bi se brže i efikasnije plaćali neki vanredni troškovi tokom godine. Ipak, misli se na male troškove. Stoga i nema potrebe da Skupština odobrava ovo trošenje, te se ono sprovodi na osnovu rešenja Vlade. Praksa je, međutim, kod nas potpuno drugačija.

- Budžetska rezerva koristi se za finansiranje ad hok mera i politika države koje nikad nisu bile deo javne rasprave ili strateških dokumenata. Koristi se i za hronično neadekvatno planiranje u nekim oblastima, poput finansiranja lokalnih samouprava. Ovo ne samo da je suprotno duhu budžetske rezerve već je i suprotno međunarodnoj praksi - kaže se u njihovom Mišljenju.

U drugim zemljama postoje ograničenja za upotrebu budžetske rezerve. I nije dozvoljeno da se sredstva koja su inicijalno budžetom namenjena za investicije prenamene za finansiranje nekih tekućih rashoda. Primera radi, novac koji je Zakonom o budžetu namenjen za izgradnju puta ili pruge bude samo dva ili tri meseca kasnije prenamenjen za povećanje plata u javnom sektoru. Ili u neku drugu svrhu.

Što se tekućih propisa tiče, Vladu jedino ograničava činjenica da postoji maksimalno dozvoljeni iznos rezerve. To je četiri odsto prihoda države. Fiskalni savet upozorava da se nekada i ovo ograničenje prekorači. Pritom, ovaj limit godinama je uvećavan, pa je sa 1,5 odsto narastao na sadašnjih četiri.

Potreban strožiji zakon i manji limit
U ovoj instituciji kažu da je dobro što Fiskalna strategija prvi put najavljuje da će razjasniti kriterijume za korišćenje tekuće rezerve, ali da to nije dovoljno.

- Potrebno je kriterijume precizirati zakonom i umanjiti ukupan limit. Fiskalni savet smatra da je potrebno otići dalje i u Zakonu u budžetskom sistemu precizirati kriterijume po kojima je moguće dobiti sredstva iz rezerve. Tako bi se znalo koji rashodi mogu biti finansirani na ovaj način, a koji ne, umesto što se sada naknadno razjašnjava zašto su neki izdaci bili finansirani na taj način - kaže se u njihovoj oceni.

Takođe, limit od četiri odsto prihoda je prevelik i predstavlja dodatni podsticaj vlasti da široko koristi tekuću rezervu. Zato je njihov predlog da se limit smanji na tri, a kasnije i na dva odsto.

Podsetimo, Vlada Srbije je u drugoj polovini maja, samo jednim rešenjem o upotrebi budžetske rezerve preraspodelila više od 11 milijardi dinara. I to bez objašnjenja zašto i kome. Korišćena je uobičajena praksa. "Radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za finansiranje rashoda i izdataka koji nisu bili poznati u postupku donošenja Zakona o budžetu za 2025".

Skrivanje iza poverljivosti
U Srbiji je od 2018. do kraja 2022. godine skrivajući se iza poverljivosti, stroge poverljivosti ili državne tajne, iz budžetske rezerve preraspoređeno najmanje 720 miliona evra. Ovo je svojevremeno izračunao upravo Fiskalni savet. I pritom ovaj trošak nije bio potpun, pošto za 2019. nisu bili objavljeni potpuni podaci.

- Od 2018. do 2022. može se pobrojati oko 85 milijardi dinara ili 720 miliona evra koji su iz budžetske rezerve raspodeljeni preko poverljivih rešenja. Kada se uzme u obzir da je u odgovarajućem periodu preko budžetske rezerve ukupno raspoređeno 225 milijardi dinara ili 2,6 milijardi evra. To znači da je približno 38 odsto javnih rashoda koji su izvršeni preko budžetske rezerve imalo oznaku tajnosti. Tačnije ne zna se za koje su namene otišli - upozorio je tada Fiskalni savet i dodao da je ovo neočekivani podatak.

Oni su tom prilikom istakli i da je spisak poverljivosti predugačak. Među tim poverljivim poslovima ima i organa i resora koji nemaju dodira sa bezbednošću zemlje i nema potrebe za skrivanjem informacija.

- Na poverljiva rešenja odlazi čak 40 odsto ukupnih sredstava iz budžetske rezerve. Od tog iznosa samo 35 odsto opredeljuje se za bezbednosni sektor - naveli su.

Čudna praksa
Tom analizom ustanovljeno je i da najveći broj rešenja o poveljivosti korišćenja budžetske rezerve ide na adresu Generalnog sekretarijata Vlade.

- Od ukupno 158 pobrojanih poverljivih rešenja čak 53 odnosi se na samo jednu instituciju - Generalni sekretarijat Vlade. Dakle korisnik svakog trećeg poverljivog rešenja o upotrebi budžetske rezerve je bila ova institucija, a pojedinačna vrednost ovih rešenja u proseku je bila oko milion evra - otkrila je ova analiza.

Vlada Srbije dobila je, u međuvremenu, novog generalnog sekretara. Na mesto Novaka Nedića došao je Petar Janjić. Ustanovljena praksa korišćenja tekuće budžetske rezerve, međutim, i dalje je na snazi.

Samo u poslednjem Službenom glasniku od 29. avgusta, ima čak šest ovakvih rešenja. Da li će se, kada i kako promeniti znaće se nakon obelodanjivanja analize koja je urađena sa MMF-om. I Fiskalni savet naveo je u svojoj oceni Strategije da nije dobro što Vlada nije precizirala kada planira da promeni ovu lošu i nedovoljno transparentnu praksu.