Via Karpatija gotovo završena: Ostaje li Srbija bez kamiona u tranzitu?

Via Karpatija, ili kako ga drugačije zovu "evropski put svile“ je transportna ruta koju je inicirala takozvana Višegradska grupa. Prostire se od luka Klaipeda u Litvaniji i Gdanjska (Baltičko more) u Poljskoj, kroz Poljsku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, pa sve do luka Solun (Egejsko more) i Konstanca (Crno more). Jedan krak ide do Svilengrada, glavnog graničnog prelaza između Bugarske i Turske.

Ono što je bitno je da ceo koridor prolazi kroz zemlje članice Evropske unije, a od 1. januara ove godine i članice šengen zone, što znači da nema granica, nema carina i na celom putu važe isti evropski propisi, piše N1.

Činjenica da se deo Via Karpatije koji prolazi kroz Rumuniju i Bugarsku pruža tik uz našu granicu, stvara bojazan da će se srpski auto-putevi isprazniti.

Turski kamioni ostaju, ali pitanje je do kad

Vladimir Momčilović, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, objašnjava da Via Karpatija jeste alternativa za Koridor 10 i način da prevoznici izbegnu dugo stajanje i čekanje na granicama.

On podseća da je Srbija dugo bila jedina opcija za povezivanje Bliskog istoka i juga sa severom i zapadom Evrope, a da su neke procene da će se tranzitni teretni saobraćaj smanjiti za oko 40 odsto kada Via Karpatija profunkcioniše.

- Turci možda neće da pređu na Via Karpatija jer već imaju razrađene konekcije i odmorišta. Oni koji su upućeni na region i pravac ka Italiji i zapadu Evrope i dalje će ići kroz Srbiju - kaže profesor Momčilović.

Putevi Srbije bez odgovora

Dušan Nikolić iz udruženja "Međunarodni transport" smatra da u prvom trenutku posledice ne da neće biti tako dramatične, već da se skoro neće ni osetiti.

Kako je ocenio, karpatski koridor malo utiče na tursku robu koja putuje ka Nemačkoj i drugim zemljama zapadne Evrope.

On kaže da je i sam imao veliki strah zbog ulaska Rumunije i Bugarske u šengenski prostor, a da podaci koje je dobio od Puteva Srbije pokazuju da je u prvoj polovini godine obim teretnog saobraćaja u tranzitu pao za 1,2 odsto. Dodaje da uzroci ovog pada mogu biti različiti, a jedan od njih je i pad ukupne privredne aktivnosti.

Nikolić ističe da Srbiji tranzitni teretni saobraćaj "život znači“ i da za njega moramo "životom da se borimo, jer smo se mnogo zadužili za izgradnju auto-puteva“. On napominje da je samo čišćenje snega snega sa novoizgrađenih auto-puteva ogroman trošak, bez drugih vrsta održavanja, zbog čega su nam šleperi u tranzitu neophodni.

Napominje da je poseban interes da se na srpskim putevima zadrže turski prevoznici čija je krajnja destinacija Zapadna Evropa.

- Turski kamioni imaju jedinu granicu u Bugarskoj ako se odluče da do Nemačke idu preko Rumunije i Mađarske. Kamiondžije idu putem koji poznaju i na koji su navikli, a Turci su navikli na Srbiju. Međutim, svaka navika ima i odviku - upozorava Nikolić.

"Srbija i Hrvatska moraju da sarađuju"

On kaže da postoji opasnost da izgubimo tranzit turskih kamiona ukoliko se ne opametimo i ne ubrzamo graničnu proceduru.

- Mnogo ćemo izgubiti i mi i Hrvatska ako turski kamioni odu na Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku. Sada je potrebna najbolja saradnja Srbije i Hrvatske da ubrzamo graničnu proceduru - rekao je Nikolić, ističući da su dve zemlje glavne rute sa tursku robu ka Zapadu.

On pita zašto se na granicama zaustavljaju svi kamioni kada je sva roba koja ulazi u neki carinski prostor pod garancijom firme i da država uvek može da ocarini razliku ako je nešto ušlo u zemlju, a nije izašlo.

- Samo se pravi predstava da se čuva suverenitet - dodaje on.

Profesor Momčilović objašnjava da bi zatvaranje Poglavlja 14 „Transportna politika“ moglo da ubrza proces i dovede do carinskih olakšica.

Srbija je Poglavlje 14 u okviru Klastera 4 u pregovorima sa EU otvorila 2021. godine, a kada će ga zatvoriti, odnosno uskladiti se sa Evropskom unijom, zavisi pre svega od toga kada će zatvoriti poglavlja 23 i 24. Naime, Evropska komisija je 2021. godine predložila da se fokus stavi na ključne oblasti u vladavini prava, obuhvaćene poglavljima 23 i 24, tako da se nijedno drugo pogljavlje ne može zatvoriti dok se ne ispune prelazna merila iz pomenuta dva.

On dodaje da, ipak, nije sve do nas, jer i da uspemo da rešimo neke stvari i ubrzamo prelazak granice, ostaje pitanje Severne Makedonije i njenih granica.

Jedna od inicijativa koja je trebalo da olakša protok ljudi i robe bio je Otvoreni Balkan. Dušan Nikolić iz udruženja Međunarodni transport kaže da Otvoreni Balkan nije otežao, ali nije ni posebno olakšao transport, jer on ne obuhvata glavne robne tokove koji idu ka najrazvijenijim delovima Evrope.

Prema njegovim rečima, čekanje na dve granice na tom putu oduzme ceo jedan dan, na šta su vozači spremni.

- Kada čekanje pređe dan, onda smo očajni - ističe i dodaje da su najslabija karika u lancu uska grla na granicama.

Via Karpatija ipak neće biti gotov do kraja godine

Profesor Momčilović kaže da je još u periodu između 2005. i 2006. godine Srbija označena kao „bela rupa“ koju bi evropska privreda trebalo da zaobilazi.

Tako nas je karpatski koridor zaista i zaobišao kada je 2016. godine konačno i usvojen kao jedan od panevropskih pravaca. Iako je bilo najava da će ceo koridor biti završen i otvoren do kraja 2025. godine, radovi kasne.

Poljska je objavila da će njen deo u ukupnoj dužini od 712 kilometara potpuno biti završen 2027. godine. Kako se navodi da zvaničnom sajtu projekta "Tri mora“, do 2025. su kroz Poljsku urađena 282 kilometra, 257 se rekonstruiše, a 171 je u fazi pripreme.

Profesor Maksimović kaže da kasni i deo kroz Rumuniju i Bugarsku, a ove dve zemlje su objavile da će njihove deonice puta biti skroz gotove tek 2030. godine.

Interes od Via Karpatija je dvostruk – s jedne strane ovaj transportni koridor olakšava i ubrzava protok robe, a s druge strane utiče na razvoj samih zemalja kroz koje prolazi i posebno nerazvijenih regiona u njima.

"Cilj projekta je da ukloni razlike u infrastrukturnom razvoju unutar Evrope“, navodi se na sajtu inicijative „Tri mora“.

- Deklaracija o Via Karpatija naglašava da ruta ima važnu ulogu u stimulisanju rasta u istočnim regionima Unije, koji se često suočavaju sa socio-ekonomskim problemima. Njegova izgradnja, obnova i proširenje će dovesti do smanjenja razlika u nivou razvoja imeđu evropskih regiona, obezbeđujući nova radna mesta i konkurentnost. Investicija će takođe ojačati ekonomske i socijalne veze sa susednim državama članicama EU, posebno u kontekstu budućeg širenja Unije na istok - napisao je 2018. godine nekadašnji poljski evroparlamentarac Tomaš Poreba u autorskom tekstu za Varšavski institut, neprofitnu organizaciju koja se bavi geopolitikom i međunarodnim odnosima.

U tom kontekstu možda treba tumačiti i nezvanične informacije da će Via Karpatija kroz Poljsku biti besplatan. Profesor Momčilović ukazuje da Poljaci imaju interes da pojačaju tranzit kroz svoju zemlju i da učine da Poljska bude značajna tranzitna zemlja.

To bi, možda, mogla da bude dobra vest i za srpske prevoznike koji voze robu u Rusiju. Momčilović, međutim, dodaje da zbog rigoroznih kontrola s kojima se naši prevoznici u Poljskoj susreću, može se čak reći i opstrukcijama, oni radije biraju sigurniju rutu preko Belorusije.