HAOS u katastru: Hakerski napad i dalje stvara probleme

U praksi to znači da, između ostalog - nijedan kupoprodajni ugovor već mesec dana ne može da se upiše u katastar. Advokati, s druge strane, mogu da pristupe katastru putem posebnog sistema e-šaltera i mogu da dostavljaju svoje predmete. Ali, kako kažu - list nepokretnosti koji “vuku” iz katastra nije ažuran jer su podaci, zbog obustave Pravosudnog IKT sistema - stari gotovo mesec dana pošto nijedna promena nije mogla da bude upisana.

Već više nedelja Pravosudni informacioni sistem Ministarstva pravde - ne funkcioniše. Razlog je hakerski napad zbog kojeg je ministarstvo prekinulo sve mrežne komunikacije ka i između pravosudnih organa, "u cilju izolacije pretnje i sprečavanja njenog širenja", piše N1.

Ni sudovi, ni javni beležnici, niti javni izvršitelji nisu u mogućnosti da koriste povezane elektronske sisteme, pa tako ni da dostavljaju podatke Republičkom geodetskom zavodu i katastru.

Advokati, međutim, putem e-šaltera imaju pristup katastru kao registrovani korisnici.

Svoje zahteve mogu da šalju katastru, oni se beleže i njihovi predmeti se rade.

Ali i tu postoji problem.

- Kada, na primer, pošaljem neki stari ugovor na knjiženje - pojavi se zabeležba u katastru i oni sprovedu taj zahtev. Imamo pristup i vađenju lista nepokretnosti. Međutim, taj list nepokretnosti sada nije ažuran - kaže advokatica Aleksandra Etinski.

Ona objašnjava da se, u slučaju da je pokrenut neki sudski postupak, spor, da treba da se upiše privremena mera zabrane otuđenja - to se ne bi videlo u katastru jer sudovi ne mogu da dostavljaju predmete katastru.

- Ne bi se videlo ni u tom listu nepokretnosti koje bih kao advokat vadila iz katastra - navodi Etinski.

Takođe, ako je pokrenuto izvršenje na imovini - ako je potrebno da se upiše neka zabeležba - izvršitelj bi poslao zahtev katastru, ali to u ovoj situaciji ne bi bilo ubeleženo.

Prema nezvaničnim saznanjima pojedini notari i dalje overavaju kupoprodajne ugovore.

Ona ističe da u tom slučaju notari nemaju uvid u stanje u katastru.

- Čak i kada bi neko doneo uvid taj list nepokretnosti - ne bi imao validne, odnosno ažurne podatke - objašnjava ona.

Ovde se postavlja i pitanje da li je, u ovakvim uslovima, moguć i rizik takozvane duple prodaje - s obzirom da notari ne mogu u sistemu da provere da li je stan koji neko kupuje već prodat.

Vremenski sled

4. jul - početak hakerskih napada na Ministarstvo pravde

Od petka 4. jula Ministarstvo pravde Srbije je na meti hakerskih napada - obelodanilo je ovo ministarstvo nedelju dana kasnije, 11. jula, u šturom saopštenju.

11. jul - Ministarstvo pravde obelodanjuje hakerski napad koji traje već sedam dana

Hakerski napadi su, rekli su tada - "kulminirali napadom hakera na Data centar".

- Da bi sprečili nesagledive posledice, poput brisanja baza podataka ili zaključavanja podataka od strane hakera i kasnijih ucena (kao u slučaju sa Republičkim geodetskim zavodom ili Elektroprivredom Srbije), nadležni za IKT u Ministarstvu pravde su, u saradnji sa KITEU i Telekomom, isključili kompletan mrežni pristup Data centru - navelo je tada Ministarstvo pravde ističući da je reč o preventivnoj meri "zbog povećanog rizika od malcioznih aktivnosti u okviru celokupne pravosudne infrastrukture koja povezuje sve pravosudne i državne sisteme".

Korisnici će, rekli su, blagovremeno biti obavešteni o nastavku rada.

14. jul - RGZ saopštava da je obustavljen prijem predmeta od sudova, izvršitelja i notara

Republički geodetski zavod je, u saopštenju na svom sajtu 14. jula 2025, obavestio javnost da je "usled zastoja u funkcionisanju Pravosudnog informacionog sistema Ministarstva pravde, trenutno obustavljen prijem predmeta koji se dostavljaju RGZ-u putem tog sistema".

- Ova situacija se odnosi na predmete koje šalju javni beležnici, sudovi i javni izvršitelji, a koje RGZ prima elektronskim putem. Prijem će biti ponovo uspostavljen odmah po normalizaciji rada pravosudnog informacionog sistema - stoji u obaveštenju.

Na pitanja upućena 24. jula Ministarstvu pravde - od kog datuma postoji problem u funkcionisanju Pravosudnog informacionog sistema, da li je razlog hakerski napad, o kojoj vrsti predmeta je reč koji se RGZ-u dostavljaju putem ovog informacionog sistema, kao i koji sve postupci ne mogu da se sprovode zbog ovog zastoja - ostali smo bez odgovora.

Ali su se zato iz Ministarstva pravde oglasilo- 28. jula 2025. u malo dužem saopštenju.

28. jul - Ministarstvo pravde potvrđuje prekid svih mrežnih komunikacija između pravosudnih organa

"Prekinute su sve mrežne komunikacije ka i između pravosudnih organa, u cilju izolacije pretnje i sprečavanja njenog širenja. Ova mera je doneta u skladu sa najvišim bezbednosnim standardima, u dogovoru sa službama bezbednosti Republike Srbije", navelo je Ministarstvo pravde potvrđujući da "u skladu sa navedenim, javni beležnici i javni izvršitelji trenutno nisu u funkcionalnoj mogućnosti da koriste povezane elektronske sisteme, s obzirom da su i oni sastavni deo pravosudne infrastrukture".

U tom saopštenju objavljenom deset dana pre objave ovog teksta, navedeno je da Ministarstvo pravde očekuje da će sistem u potpunosti profunkcionisati u sledećih nekoliko dana, "ali bi bilo nezahvalno i neozbiljno odrediti tačan datum, jer u ovakvom poslu je to nemoguće".

Celo saopštenje Ministarstva pravde o, kako se navodi - ozbiljnom i kompleksnom malicioznom sajber napadu, koji je imao potencijal da ozbiljno ugrozi funkcionisanje pravosudnih organa širom zemlje na duži period - pročitajte OVDE.

Šta je rekao DRI: Zastareli računari

Rad Pravosudnog informacionog sistema bio je proteklih godina, "meta" kontrole Državne revizorske institucije.

DRI je, naime, 2023. godine objavila Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja "Informacioni sistemi u pravosuđu".

Iako su revizori naveli da je Pravosudni informacioni sistem (PIS) "pravi primer toga kako digitalizacija može dovesti do efikasnijeg rada i značajnih ušteda", koje su se merile milijardama dinara, ukazali su da je "neophodno usavršavati i sve druge komponente informacionih sistema".

"Problemi koji su identifikovani u dosadašnjem periodu korišćenja informacionih sistema u pravosuđu su: zastareli računari i nebezbedni operativni sistemi, informaciona bezbednost nije na neophodnom nivou jer nije organizaciono i normativno uređena, nije obezbeđen kontinuitet poslovanja u vanrednim okolnostima i u slučaju raskida saradnje sa pružaocima usluga, pružalac usluge ima pristup produkcionoj bazi, obrada podataka o ličnosti nije uređena tako da su jasno razgraničene uloge Ministarstva pravde, sudova i pružalaca usluga", naveo je DRI u svom izveštaju.

Inače, kako se navodi u izveštaju, preko Pravosudnog informacionog sistema (PIS) svi sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici i javni izvršitelji mogu elektronskim putem da provere podatke iz:

- Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (podaci o obaveznom socijalnom osiguranju koje poslodavac plaća za određeni vremenski period);

- Prekršajne evidencije (osuđujuće presude);

- Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (da li osoba izdržava kaznu u zatvoru);

- Ministarstva unutrašnjih poslova (podaci o prebivalištu i istoriji boravka, kaznena evidencija);

- Matične knjige (podaci iz matičnih knjiga rođenih, umrlih, venčanih);

- Agencijе za privredne subjekte (podaci o fizičkim i pravnim licima koja su povezana sa kompanijama i istorija njihovih funkcija);

- Republičkog geodetskog zavoda (podaci o tome da li neko poseduje nekretninu na teritoriji RS i koju);

- Sudova opšte nadležnosti (Registar lica lišenih roditeljskog prava, Registar lica učesnika u postupku);

- Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (Podaci o isplaćenim penzijama, naknadama za pomoć i negu i naknadama za fizičko oštećenje);

- Registra transakcija nekretninama koji sadrže podatke o notarskim zapisima i solemnizaciji ugovora o prometu nekretnina, podatke o javnim beležnicima koji su sproveli postupak, podatke o sudovima koji vrše proveru upisa u Registar;

- Narodne banke Srbije (Jedinstveni registar računa pravnih lica i preduzetnika i Registar izvršnih dužnika) i

- Poreske uprave Srbije.