Za njih se poslodavci OTIMAJU: Ovi radnici su najtraženiji

Podaci sa sajta Poslovi Infostud pokazuju da je od 2020. do kraja 2024. godine objavljeno ukupno 118.627 oglasa u kojima je eksplicitno tražena viša ili visoka stručna sprema.

Najviše takvih oglasa bilo je 2022. godine (30.483), dok je 2024. objavljeno 21.326 oglasa, što je i dalje znatno više nego za vreme pandemije kada ih je bilo 16.752.

Ovo pokazuje da broj oglasa za visokoobrazovanim kadrom jeste opao u odnosu na svoj maksimum, ali ipak ne drastično.

Udeo oglasa za visokoobrazovane se smanjuje, ne zato što njih više niko ne traži, već zato što brže raste broj oglasa za one sa srednjom stručnom spremom, kažu sa sajta Poslovi Infostud.

U 2020. godini oglasi za visoku stručnu spremu činili su ukupno 38 odsto svih oglasa. Do kraja 2024. taj procenat je pao na 29.

Najveći broj tih oglasa dolazilo je iz IT sektora, koji je imao najizraženiju potrebu za visokoobrazovanima, ali snažnu potražnju beležili su i mašinstvo, pravo, farmacija, finansije, marketing, ljudski resursi, obrazovanje, arhitektura, zdravstvo i mnoge druge oblasti. U tim sektorima diploma nije poželjna, već obavezna.

Za razliku od zanatskih zanimanja koja su sve češće propraćena bombastičnim medijskim naslovima, oglasi za visokoobrazovane profile obično prolaze tiše.

Selekcija traje duže, konkursi su jasnije postavljeni, a oglasi uglavnom ne ciljaju široku publiku već određene profile. Zbog toga se stiče utisak da se ti poslovi manje traže, ali podaci jasno govore da su oni i dalje stubovi mnogih delova privrede, navode iz Poslovi Infostud.

Zanatlije su neophodne, ali i društvu i privredi jednako su potrebni pravnici, lekari, nastavnici, programeri, inženjeri i svi oni koji svojim znanjem i stručnom spremom drže u funkciji složenije sisteme.