Studenti na sastanku u organizaciji CRTA: Izbori bez revizije biračkog spiska

Sve što je vlast do sada radila ukazuje na to da nezavisna, efektivna revizija biračkog spiska neće biti sprovedena pre narednih izbora. Ostaje neophodnost da se taj posao uradi u nekim izmenjenim političkim okolnostima - jedna je od poruka javnog razgovora o problemima u vezi sa biračkim spiskom koji je održan danas u Beogradu, u organizaciji Crte.

- Apsolutno jasan javni i državni interes da Srbija ima tačnu i od zloupotreba zaštićenu evidenciju birača mora da bude iznad svih partikularnih, partijskih interesa. Namera bilo koje partije da za sebe obezbedi kontrolu nad procesom revizije biračkog spiska nije legitimna i ne ukazuje na istinsku volju da se dođe do celovitog rešenja - rekao je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima Crte.

Pokrenuti procesi izbornih reformi samo su simulacija kojom vlast pokušava da stekne političke poene pred međunarodnim faktorima. Predlog zakonskih izmena koji vlast nameće, a koji je u šest verzija blisko približila Crtinom predlogu, i dalje ne predviđa neophodnu nezavisnost i integritet komisije za reviziju biračkog spiska, kao ni sve konkretne nadležnosti koje bi omogućile da njen rad donese rezultat. 

S druge strane, zakonski predlog koji nudi CRTA, polazeći od dubine problema koja je u najvećoj meri osvetljena na decembarskim izborima 2023. godine, podrazumeva izuzetno oštre kriterijume za validaciju biračkog spiska. Komisija za reviziju mora da bude nezavisna u radu, da je čine stručnjaci neupitnog integriteta i da ima široke nadležnosti i uvid u podatke državnih organa – od pristupa matičnim bazama i drugim relevantnim registrima, provere bezbednosti softvera, pa do mogućnosti iniciranja terenskih provera i nadzora nad njihovim sprovođenjem, ali i pokretanja postupaka protiv počinilaca nezakonitih radnji u vezi s biračkim spiskom.

Morala bi da bude obezbeđena javnost rada komisije, a predlog Crte je da ona bude sačinjena od po tri člana imenovana na predlog vlasti, opozicije i civilnog sektora, koji bi odlučivali dvotrećinskom većinom, uz obavezna dva glasa članova iz svake grupacije – skoro pa konsenzus.

Bilo je reči o zloupotrebama biračkog spiska koje su zabeležene u ranijim izbornim ciklusima, kao što su manipulacije identitetom i statusom birača, fiktivnim prebivalištima i dvojnim državljanstvima, manipulacije na nivou softvera…

Usled verovatnoće da će po usvajanju manjkavog Zakona o izmenama Jedinstvenog biračkog spiska vlast pokušati da manipuliše javnošću nekakvom kozmetičkom revizijom, neophodno je da problemi i rešenja u vezi s biračkim spiskom budu predmet dijaloga među demokratskim snagama u društvu. Današnjem skupu prisustvovali su predstavnici civilnog društva, političkih partija, akademske zajednice, studenata, zborova građana i medija.