Vučić pomaže siromašnim Srbima KOJI NE DINSTAJU

- Time ćemo doneti više pravde, ali i veću sigurnost za vas, naše građane. Takođe znamo da od kraja avgusta i septembra počinju problemi i sa cenama ogrevnog drveta. Počinju problemi i sa tim što se nivo ulaska u crveno za jeftinu električnu energiju spušta. Gledaćemo da te probleme rešavamo zajedno sa vama. Pričekajte do 25. avgusta, ali očekujte velike i dobre vesti od svoje države. Živela Srbija! - naglasio je Vučić.

Nema sumnje da je ideja naprednjačke ideologije da blokira društvo. Zadatak im je da deaktivira eksplozivno punjenje iz svake potencijalne "bombe", posebno one socijalne. Tako se stvara letargično društvo kojim dominiraju ravnodušni robovi spakovani u redove za jeftiniju hranu. Za najsiromašnije i nemoćne, traje kratka borba za goli život, i lako se gubi pred ravnodušnom vlašću.

Trećina Srbije je već na granicama ozbiljnog siromaštva, a njihov očaj pokrivaju kulise zvaničnog agitpropa: bolje nam je nego ikad, pogledajte malo pažljivije, nije onako gadno kako vam se čini. Slušajte šta vam govorimo, napredujemo, zar ne vidite, ne zna se gde nam je kraj.

Socijalna panika se može zataškati ili odložiti igrama i aferama, spontanim ili planiranim katastrofama. Uz bezobzirno uklanjanje istine i uništavanje medija koji je još nekako čuvaju i pretnje smrću za slobodno mišljenje. Trebaće malo više hleba i mnogo igara.  Kakva je onda budućnost ovog naroda? Za velikog šefa građani Srbije imaju svoju sudbinu, od njih se ne traže odluke. Biće nahranjeni i napojeni.To je model seciranja i ugrađivanje tuposti koji se nikada ne okončava. Slomljeno društvo nije u stanju da učini bilo šta za spasenje, osim da čeka sledeći potez vođe.

Letargični podanici ne veruju u svoju snagu, jer su je sami sebi oduzeli, nesposobni da izađu iz začaranog kruga. Odavno su postali robovi koji su, po svemu sudeći, očarani ropstvom. Vučiću savršeno odgovara da maltene pola Srbije dirinči u kineskim fabrikama i da drhte u strahu da li će i bez toga ostati. Jer, takve ljude u tim pozicijama lako možeš da potkupiš, još lakše ih zaplašiš. On se i hvali koliko je fabrika otvorio za 13 godina vlasti. Omogućio je mladima da ostanu u svojim gradovima i da tamo za 600 evra nose i pelene.

Njemu je potreban narod koji neće da ima. Ne samo materijalno da nema, nego da nema više ni mogućnost da pomisli da ode u pozorište, bioskop, kupi knjigu, pa čak i da ode na večeru i u čast Milorada Dodika pojede onaj vazda čuveni ćevap iz Banjaluke. Ništa osim plaćanja računa.

Ali, najobilnije se dinsta pred veliku glad. A baš to muči predsednika Srbije.