Zaostali NATO arsenal velika opasnost: "Na više od 150 lokacija smrt vreba građane"

Dragan Žebeljan ističe da postoji opasnost na više od 150 lokacija širom Srbije, međutim, ništa se ne čini po tom pitanju, piše Nova.

- Više od 150 lokacija širom Srbije za koje država vodi evidenciju i dalje je zagađeno opasnim avio-bombama i eksplozivnim sredstvima zaostalim iz NATO agresije 1999. godine. Iako imamo evidencije i svesni smo opasnosti, stiče se utisak da nam je zabranjeno da radimo. Ne dobijamo naloge za rad, ne daju nam pristup opremi, ne daju nam da radimo svoj posao. To je veoma čudno ponašanje nadležnih rukovodioca - kaže Dragan Žebeljan, inspektor i zamenik predsednika Sindikata policije Sloga.

Samo u Pančevu postoje dve lokacije.

- U Pančevu imamo dve lokacije, u Kikindi jednu - i sve tri su potvrđene. Znamo da su tu ubojna sredstva velike mase, imamo koordinate, sve je spremno, ali čini se nikome nije stalo da se posao okonča - upozorava Žebeljan.

Najveći problem jeste u relaciji dva tela koje se bave uklanjanjem eksplozivnih naprava - Centra za razminiranje, koji je nezavisno telo i koji je osnovala Vlada, i Odeljenja za uklanjanje ostataka eksplozivnih ostataka rata, koji je u okviru MUP-a. Prema rečima našeg sagovornika, problem je što MUP ne zna šta tačno radi Centar za razminiranje, iako bi trebalo da vrše inspekcijski nadzor nad ovim telom.

- Iako je Centar za razminiranje zadužen za izradu i realizaciju projekata zaštite od eksplozivnih ostataka rada, nijedan inspekcijski nadzor nad njihovim radom nismo izvršili, što nam je u nadležnosti. Ne postoji evidencija kontrole, a neslaganja u dokumentaciji, koordinatama i izveštajima je uočena - navodi Žebeljan i dodaje:

- Podneli smo zvaničan zahtev da izvršimo inspekcijski nadzor nad Centrom za razminiranje, ali čak ni nakon godinu dana nismo dobili odgovor ni odobrenje za rad. Ne samo da nije obavljen nadzor, nego se uporno sprečava da ga bude - a to otvara prostor za ozbiljne sumnje.

Inspektori kao vozači i perači

Situacija je toliko ponižavajuća da su inspektori svedeni na puku logistiku - voze rukovodioce, peru vozila, pomažu tehnički, ali ne vrše inspekcijski nadzor, iako je to njihova zakonska dužnost, određena normativnim opisom poslova.

- Da li treba da ćutimo dok se od inspektora prave šoferi. Naše ovlašćenje je da proveravamo projekte i nadzor nad pravnim licima, čime bi trebali da štitimo bezbednost građana. Ništa od toga nam se ne dozvoljava. Radimo sve osim posla za koji smo plaćeni - kaže Žebeljan.

Nedavno je u Novom Sadu pala nadstrešnica što je dovelo do pogibije šesnaestoro građana. Neko će sigurno odgovarati, verovatno neki najniži inspektor. A kada jednog dana dođe do tragedije zbog zaostalih eksplozivnih sredstava iz rata ili loših projekata postavlja se pitanje da li će tada neko žrtvovati inspektore koji su bili sprečeni da rade svoj posao.

- Da li treba da ćutimo i probleme guramo pod tepih? Ako se desi tragedija, neće odgovarati ministar, ni načelnici, ni direktori. Nego ćemo biti krivi mi - inspektori koje su mesecima i godinama sprečavani da rade svoj posao. Zato sada javno tražimo: pustite nas da radimo svoj posao! - kaže Žebeljan.

Predložili zakon - država ćuti

Kako bi se konačno rešio haos u nadležnostima između MUP-a i Centra za razminiranje, "Sloga" je pre par meseci predložila donošenje posebnog Zakona o zaštiti od EOR, kojim bi se pravno uredila ova oblast.

- Više meseci MUP ćuti na naš predlog. A do tada, građani i dalje spokojno sede na bombama - bukvalno. Ako ne želite još jedan Novi Sad, omogućite nam da radimo naš posao u interesu građana - zaključuje Žebeljan.

I za uklanjanje bombi potreban Vučićev amin

Jedina lokacija na kojoj je nešto urađeno u poslednje vreme bila je u Priboju i to tek nakon što se građanka obratila Aleksandru Vučiću putem Instagrama, jer se u dvorištu njenog rođaka od 1999. godine nalazila avio-bomba.

Nakon intervencije iz Predsedništva, ekipa MUP Srbije izašla je na teren, pronašli su, deaktivirali i uništili projektil AGM-130, sa kojim su se eksperti MUP prvi put susreli. Da nije bilo toga, bomba bi i danas ležala u zemlji a građani živeli u strahu.