Gubitak Stelantisa 2,3 milijarde evra - šta to znači za fabriku u Kragujevcu?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da globalni gubici kompanije nisu osnovni problem i da ne bi trebalo da imaju veliki uticaj na ono što se dešava u "Stelantisovoj" fabrici u Srbiji, već da su problemi za kragujevačku fabriku - druge prirode. Lidija Piroški (Vrele gume) kaže za Insajder da je projekat "Stelantisa" u Kragujevcu strateškog karaktera i deo izlazne strategije koncerna iz krize.

Prema preliminarnim rezultatima, "Stelantis" je u prvih šest meseci ove godine ostvario neto gubitak od 2,3 milijarde evra, čime je nastavljen negativan trend iz prethodnog perioda.

Prihodi su pali na 74,3 milijarde evra, što je 12,5 odsto manje nego u istom periodu 2024, dok je broj isporučenih vozila dilerima u drugom tromesečju opao za šest procenata i iznosi 1,45 miliona vozila.

Na pad poslovnih rezultata znatno su uticali i privremeni prekidi proizvodnje, uvedeni kao odgovor na nove carine u Severnoj Americi, ali i tranzicija proizvodnih kapaciteta u proširenoj Evropi.

Sve to otvara pitanje da li bi globalne turbulencije u poslovanju mogle da imaju posledice i po fabriku "Stelantisa" u Kragujevcu.

- U autoindustriji, posebno u Evropi, nema proizvođača koji nema problema i koji nema zabeležen veći ili manji gubitak, i to se ne dešava samo sada, to traje već neko vreme. To je nešto što je skoro pa normalno, a posebno je normalno za "Stelantis" - kaže za Insajder profesor Savić.

Kako navodi, reč je o firmi koja je velika, ali na prilično klimavim nogama i koja često ima gubitke.

- To ne mora da bude problem sam po sebi, pa da se obustavi investiranje u Srbiju, odnosno pokretanje fabrike električnih automobila. Suština je da su, manje - više, sve evropske kompanije u velikom problemu. Posle uvođenja američkih carina, nikakve šanse nema ni da bi mnogo bolje kompanije od FIAT-a mogle budu konkurentne kineskim proizvođačima automobila ili automobilima iz nekog drugog dela sveta, i to je suštinski problem u ovom trenutku. Pri čemu, da ponovim još jednom, FIAT ima probleme u poslednjih 20, a možda i 30 godina - kaže profesor Savić.

Što se tiče samog "Stelantisovog" poslovanja u Srbiji, ističe da je ta kompanija, kada je naša zemlja u pitanju, uvek bila na dobitku.

- "Stelantis" je u Srbiji imao mnogo sreće. I, prvi put kada su došli, da je neko pošteno napravio računicu i podvukao u crtu, mislim da bi se videlo da je Srbija zabeležila ozbiljan gubitak u tim poslovima. FIAT je bio na dobitku, pošto je država Srbija sipala i šakom i kapom, i novac, i razne druge olakšice, i stavila na raspolaganje poslovni prostor. Da ne ulazimo u detalje, bilo je čak sedam do osam stvari koje su bile u korist FIAT-a, ali svejedno, to mu nije pomoglo da bude jedna od boljih evropskih fabrika - navodi profesor Savić.

Kako kaže, sve što se trenutno dešava sa industrijom automobila u Evropi, a što bi moglo da utiče i na fabriku u Kragujevcu, nije od juče.

- Automobilska industrija je u krizi poprilično dugo. To što se dešava s američkim carinama i ratom u Ukrajini je ono što je uništilo evropsku automobilsku industriju, a Italija je članica Evropske unije, odnosno deo Evrope. Onda, imamo i zatvaranje nekih komponentaša, što sugeriše da nema ozbiljne proizvodnje, ili da se proizvodnja na ozbiljan način smanjuje kod nekih proizvođača. Ako nema sklapanja gotovog proizvoda, jer ne mogu da ga prodaju, ili barem ne mogu da ga prodaju u onoj meri u kojoj su prodavali ranije, ili za novac za koji su ga prodavali ranije, nastaju problemi - kaže profesor Savić.

Dodaje da se saga sa FIAT-om u Srbiji nastavlja.

- U zadnjih godinu - dve, naši radnici su išli u Slovačku na obuku. To je značilo da proizvodnja treba da "počne sutra", a ona je odlagana. Dakle, odlaganje proizvodnje u Kragujevcu je počelo i nezavisno od američkih carina. Naravno, poklopilo se sa ratom u Ukrajini, što je moglo da se nekako "pegla", ali ovo je glogov kolac u automobilsku industriju. Te nerazumne carine gospodina Trampa, odnosno SAD-a, dovešće u tešku poziciju i mnogo bolje evropske kompanije nego što je FIAT - ističe.

Ivan Ristić, predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija, izjavio je za "Blic" da uskoro očekuje da s radom počne i treća smena u fabrici u Kragujevcu i dodao da je željeni cilj da se proizvodi 500 vozila "grande panda hibrid" dnevno.

- Hajde da ne govorimo koliko je to, manje ili više, realno ili ne. Sačekajmo neki dan, pa to možemo videti. Mislim da je ovo, možda, peti jubilarni put da je startovala proizvodnja, a da je nema. Nikome to ne smeta, i ništa ne košta da se kaže da je proizvodnja krenula, a ona je krenula i kad počneš da pripremaš mašine i kad počneš da radiš neke delove - kaže profesor Savić.

Međutim, ističe da je prava proizvodnja ipak nešto drugo.

- Znate kada je u pitanju prava proizvodnja? Kada si planirao da prve godine proizvedeš 90 hiljada automobila, proizvedeš 70 hiljada, nisi uspeo onih 90 hiljada, a od toga prodaš 60 hiljada. Tada je proizvodnja krenula. Sve dok samo imamo najavu, a nema gotovih proizvoda, ili ih bar nema u značajnoj količini, možemo računati da proizvodnja nije krenula. Možda će ovo neko demantovati, ali demantovati se može samo ako vidimo da idu maršrutni vozovi puni električnih automobila i izvoze se u inostranstvo. Sve dok toga nema, sve je samo priča - dodaje.

Da li će priča sa električnom "pandom" iz Kragujevca biti bolja od onoga što su Fabrika i država Srbija, kao njen suvlasnik, imale sa modelom FIAT 500L?

Profesor Savić kaže da za prethodni automobil iz srca Šumadije već postoje izvučeni bilansi.

- Jedan bivši ministar mi je rekao da je država imala veoma malo učešće u dobitku od prodaje FIAT-a 500L. To je bio "mršav posao", i to je otišlo u istoriju. Ovde smo imali niz najava početka proizvodnje, a ona nije krenula u, rekao bih, neko mnogo normalnija vremena nego što je ovo danas koje, ni po čemu, nije normalno. I sada očekujemo da nam to krene. Moram da priznam, a voleo bih da me demantuju, da uopšte nisam optimista da tu može biti ozbiljne proizvodnje. Može se proizvesti 10, 20, 50, 500, 1 000 automobila, pa krenuti u neku probnu prodaju. Ali ozbiljna proizvodnja je kada imaš neki plan, pa to bude nekoliko desetina hiljada automobila, pa imaš kupce kojima ih prodaješ. Što se toga tiče, koliko uspevam da razumem i koliko pratim, nema ni jednog abera te vrste - zaključuje u razgovoru za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

Piroški: Projekat u Srbiji izlazna strategija za "Stelantis"

Lidija Piroški (Vrele gume) kaže za Insajder da je projekat "Stelantisa" u Kragujevcu strateškog karaktera i deo izlazne strategije koncerna iz krize, ali upozorava da bi usporena potražnja za električnim vozilima u EU mogla da utiče na promenu dinamike njegove realizacije.

- Finansijski rezultati "Stelantisa" za prvo polugodište 2025. zaista ukazuju na ozbiljnu krizu - gubitak od 2,3 milijarde evra i pad prometa od 12,5% su znaci velike destabilizacije. Ipak, Kragujevac je deo dugoročnog restrukturiranja i prelaska ka proizvodnji električnih i hibridnih vozila, što "Stelantis" vidi kao izlaz iz krize. Projekat u Srbiji je više strateške prirode, deo nove industrijske mape, i manje podložan kratkoročnim oscilacijama. Mislim da je deo izlazne strategije - ističe Piroški.

Dodaje, međutim, da ne treba zanemariti ni mogućnost da se planovi prilagode novim prioritetima koncerna.

- Najveći problem vidim u evropskom kolebljivom tržištu koje je usporilo potražnju za električnim vozilima (loša infrastruktura), dok raste potražnja za plug in hibridima. U tom smislu - moguće su promene dinamike njegove realizacije - navodi Piroški.

Kako je najavljeno još pre dve godine, kupci električnih automobila u Srbiji moći će da računaju na izdašne državne subvencije koje dostižu i do 5 000 evra po vozilu, a Vlada Srbije je, krajem aprila 2022. godine, sa "Stelantisom" ponovo potpisala ugovor o subvecijama za proizvodnju električnih automobila.

Iznos subvencija je 48 miliona evra, a ukupna vrednost ugovora 190 miliona evra, kako je objavila "Nova ekonomija", i to bez obaveze da se zaposle novi radnici.

S obzirom na probleme s kojima se "Stelantis" susreće, postavlja se pitanje može li da se odloži ili čak otkaže subvencionisana proizvodnja u Kragujevcu?

Lidija Piroški kaže - formalno može.

- Ugovori o državnim subvencijama sadrže klauzule o fazama ulaganja, rokovima i obavezama investitora. Ukoliko "Stelantis" odluči da odloži ili redefiniše proizvodnju u Kragujevcu, moraće da pregovara sa Vladom Srbije o novim uslovima. Otkazivanje celog projekta je manje verovatno, jer bi to značilo i povratak subvencija i ozbiljan udarac na imidž kompanije u regionu koji im je važan za izvoz. Ono što može da se desi je promena obima proizvodnje - navodi Piroški.

Dodaje da država ima mehanizme zaštite ako investitor odustane od proizvodnje.

- Država ima ugovorne i zakonske mehanizme – uključujući povraćaj subvencija, raskid ugovora i moguće pokretanje arbitraže ako su uložena sredstva zloupotrebljena. Takođe, deo rizika se pokriva samom strukturom ugovora, u kojem su investitorove obaveze jasno definisane po fazama. Ipak, sve zavisi od političke volje i spremnosti da se sa jednim od najvećih svetskih proizvođača uđe u eventualni spor. U praksi, češće se poseže za revidiranjem planova nego za oštrim raskidima - zaključuje u razgovoru za Insajder Lidija Piroški.