Poslanica EP: Srbija sa ovakvom vladom ne može u EU

Kakva je vaša procena trenutne situacije u Srbiji? Ljudi i studenti protestuju, ali ih vlada naziva teroristima. Kako vidite zahteve studenata i reakciju vlasti?

- Pa, dozvolite mi prvo da kažem nešto o pominjanju terorista. Moram da kažem da mislim da su studenti budućnost jedne zemlje.

Oni su budući lideri u biznisu, politici, nevladinim organizacijama. I možete se ne slagati sa nekima od njih, ali ih ne možete nazivati teroristima. Mislim da to dosta govori o Vučićevoj vladi kakva je danas.

Studenti, protesti - svi znaju da je to počelo katastrofom u Novom Sadu. Studenti traže odgovornost. Oni žele transparentnost. I u tom procesu se sada bore i za ono što je veoma važno u Evropskoj uniji.

To je vladavina prava. To je demokratija. I to je pravo ljudi da imaju slobodne i poštene izbore. To su svi legitimni zahtevi studentskog pokreta. I mislim da bismo mi u Evropi trebalo da mnogo više podržimo te zahteve i pozovemo Vučićevu vladu na odgovornost.

Oni moraju da obezbede da njihova zemlja bude demokratska i zasnovana na vladavini prava. To uključuje borbu protiv korupcije i borbu za transparentnost i odgovornost.

Zato podržavam studente i njihove pokrete.

Protesti su uglavnom mirni. Ipak, videli smo prekomernu upotrebu sile od strane policije. Čak je i jedan petnaestogodišnjak priveden, kao i mnogi srednjoškolci. Većina optužbi je bila lažna i izmišljena.

Dok smo razgovarali, videli smo snimak na kom policajac drži devojku za glavu i pokušava da otključa njen telefon. Dakle, da li će Evropski parlament raspravljati i o ovoj situaciji?

- Pa, želela sam da to stavim na dnevni red na početku ove sednice. Imala sam podršku mnogih političkih grupa, ali je predsednica parlamenta iz EPP-a to blokirala. I to zaista, zaista žalim.

Mogu da kažem da smo danas imali diskusiju o ishodu sastanka Saveta i da sam to pomenula. Dakle, koristim svaku priliku kada govorim da branim studente i pozovem Komisiju i predsednika Saveta Antonija Costu da prestanu da udovoljavaju Vučićevoj vladi i da budu mnogo glasniji.

Srbija je veoma važna zemlja kandidat i zaista se nadam da Srbija može da se pridruži Evropskoj uniji.

Znam da EU nije savršena, da budem potpuno jasna, ali Evropska unija se zasniva na vrednostima demokratije i vladavine prava. I zato moramo glasno da govorimo o tome.

Mogu da poručim studentima, pokretu, ali i svim drugim ljudima koji protestuju ili podržavaju proteste u Srbiji - ja ću to držati na političkoj agendi.

Vlasti, kada govorimo o prekomernoj upotrebi sile, često to upoređuju sa situacijom u Evropi. Objavljuju snimke iz raznih zemalja EU gde policija ima sukobe s demonstrantima. Kažu da Srbija koristi „zlatni standard“. Taj izraz koristio je i ministar spoljnih poslova Srbije u jednom svom postu, u kojem je označio i Evropski parlament i zvaničnike EU. Možemo li govoriti o „zlatnom standardu“ posle svega što smo videli?

- Znate, apsolutno ne. Kao što sam rekla, Evropa i njene članice nisu savršene. To se dešava i u Evropi - ponekad i kod nas postoji prekomerna upotreba sile od strane policije. Ali, posle toga imamo veliku debatu u parlamentu i često istragu.

Policija ima moć i ponekad mora da bude odlučna i da očuva bezbednost i sigurnost za celokupno stanovništvo, ali mora da bude pod demokratskim nadzorom.

I zato je pravi „zlatni standard“ upravo taj demokratski nadzor nad policijskim snagama.

I da vam kažem, nije samo način na koji sada reaguju na proteste - to je dug proces opadanja demokratskih vrednosti u Srbiji, i to je zaista zabrinjavajuće. To je kombinacija onoga što se dešava sada sa protestima, ali i nedostatka slobodnih medija, napada na NVO. To je ono što u Evropi nazivamo „Orban po udžbeniku“.

Ako pogledate i Trampa u SAD, to je nešto što mora da nas zabrine.

Dakle, ne - nije zlatni standard ono što se dešava u Srbiji.

I da - moramo mnogo više da branimo demokratske vrednosti.

U isto vreme, predsednik Srbije je pomilovao četvoricu članova svoje stranke koji su pre nekoliko meseci pretukli devojku i slomili joj vilicu. Sa druge strane, njegova partija i tabloidi imenuju tužioce i sudije koji oslobađaju uhapšene demonstrante kao „blokadere“, nedostojne funkcije. Da li je to pritisak na pravosuđe?

- Pa, opet, to je primer onoga što sam ranije rekla. Demokratija je mnogo više od slobodnih i poštenih izbora. I dalje se nadam da postoji mogućnost za slobodne i poštene izbore u Srbiji.

Demokratija je proces u kojem branite i manjine u svojoj zemlji, imate slobodu govora, slobodu medija i nezavisno pravosuđe. Sve su to ključne stvari, a vi i u govoru i u delima vidite da Vučićeva vlada beleži ozbiljan pad u svim tim aspektima.

I nezavisni mediji su pod napadom, ljudi iz vladajuće stranke traže njihovo gašenje. Predsednik je označio dve nezavisne televizije, među njima i N1, kao terorističke. Koliko je to opasno za jednu zemlju kandidatkinju za EU?

- Veoma opasno.

Zbog toga smo mi u parlamentu, zajedno s mnogima iz različitih političkih grupa, vrlo glasni po tom pitanju.

Nedavno smo imali izveštaj o Srbiji koji se bavio svim tim temama i usvojen je velikom većinom.

Kao što sam rekla - zaista se nadam da Srbija može da postane deo EU.

To želim srpskom narodu, za njihovu prosperitet, ali posebno i za njihovu slobodu - slobodu studenata da studiraju šta žele, da slobodno govore o onome u šta veruju.

Ali, neka bude kristalno jasno - ovakva Srbija, sa ovom vladom i ovakvim padom vladavine prava i demokratiju, ne može, u sadašnjem stanju, postati članica EU. To nije moguće.

Još uvek u Srbiji raspravljamo o onome što se desilo 15. marta. Više izvestilaca UN-a zatražilo je od vlade da istraži upotrebu zvučnog oružja, a vlada je odgovorila da ga nije koristila 15. marta. Čak su pozvali ruski FSB da to istraži. Kako gledate na to – upotrebu zvučnog oružja i pozivanje FSB-a?

- Mislim da je veoma važno da imate nezavisnu istragu o tome. Pitanje je da li je to uopšte moguće u Srbiji - da li su ti uređaji korišćeni, važno je da se to zasniva na nezavisnoj istrazi.

Zato je važno da u tome učestvuju međunarodne organizacije i EU. Mislim da je to zaista od suštinske važnosti.

Opet, to je deo procesa pada koji se događa u Srbiji.

Na početku ste pomenuli da je EPP blokirao vašu inicijativu da se o ovome raspravlja u parlamentu. Kako vidite zvanični stav Brisela prema Srbiji? Deluje da su veoma oprezni i da ne šalju pravu poruku.

- Moram da vas ispravim, to nije bila EPP kao grupa, već predsednica parlamenta iz EPP-a. To je važno jer mislim da sam imala podršku i iz EPP-a. Iako, ne znam, nismo imali glasanje da se to stavi na dnevni red.

Rekavši to, moj zadatak u Evropskom parlamentu, pored podrške studentima i demokratiji u Srbiji, jeste da nateram Komisiju i Savet da reaguju mnogo odlučnije.

Da vam dam primer. Marta Kos, koju veoma podržavam - ona je dobra komesarka za proširenje - treba joj pomoći da bude mnogo glasnija prema Vučićevoj vladi.

Jer Vučićeva vlada je veoma vešta u ophođenju prema Evropi, Orbanom i Putinom. Vučić je išao na paradu u Moskvu. Samo to je trebalo da bude dovoljan razlog da se kaže - stop, pauza u pregovorima.

Ne kažem da ih treba prekinuti, ali treba reći: ovako ne može.

Ako mislite da možete stati uz Putina, onda više niste saveznik Evrope.

Znamo da Putin vodi ilegalan rat protiv Ukrajine.

Mi dajemo i velika sredstva, što je inače dobra stvar u procesu proširenja - pomaže zemljama da izgrade infrastrukturu, prosperitet, demokratiju. Jer to su često mlade demokratije i želimo da im pomognemo.

Možemo i da uslovimo ta sredstva. To smo već radili i kada je Orban u pitanju. Mislim da je to snažan instrument.

Pitam vas sve ovo jer svaki put kad dođe neko iz EU, sve je osmeh i rukovanje. A situacija je daleko ozbiljnija.

- Da, apsolutno. Volim kada se ljudi smeškaju i rukuju. Mislim da uvek moramo da razgovaramo.

Ali mora da bude kristalno jasno šta govorite. Ne možete samo da se rukujete i kažete: „Sve je u redu, drago mi je da vas vidim, gospodine Vučiću.“

Tako to ne funkcioniše. Morate razgovarati, imati dijalog, ali i biti veoma jasni po pitanju kako EU to vidi.

Naravno, geopolitička situacija je veoma teška - imamo Ukrajinu, Gazu, Trampa. Teška je situacija i za EU.

Komisija pokušava da sve njih „umiri“, da se nosi sa svim tim teškim izazovima.

Ali to ne funkcioniše tako. Evropska unija je zasnovana na vrednostima.

Rekla sam to ranije, ali zaista je veoma važno.

Ponosna sam što u Evropi imamo te vrednosti.

Ali ako Komisija i Savet ne postupaju dosledno - isto to važi i za Gazu. EU ne reaguje na Gazu. Trebalo bi da suspendujemo sporazum o pridruživanju s Izraelom zbog kršenja ljudskih prava. Svi to vide. A ništa se ne dešava.

Isto je i sa Srbijom - nije ista situacija, naravno, ali sve se svodi na međunarodno pravo, ljudska prava i demokratiju. A s tim stvarima ne može se igrati.

Gospođo Van Bremt, hvala vam što ste govorili za N1.

- Hvala vama.