Poljoprivrednici: Država neće puno pomoći otkupom male količine pšenice za robne rezerve

Prema rečima predsednika Udruženja poljoprivrednika "Stig", Nedeljka Savića, otkup oko 50.000 tona pšenice, koliko se očekuje da će preuzeti robne rezerve, svega je oko dva odsto od mogućeg roda od oko tri miliona tona i zbog toga će imati, "skoro beznačajan uticaj na rast cena na tržištu".

- Mali broj poljoprivrednika će zbog ograničene male količine otkupa, uspeti da pšenicu proda robnim rezervama, ostali će morati da je ponude na tržištu jer imaju kredite i moraju da plate rate. Ja je neću dati po ovim cenama ni robnim rezervama jer mi novac trenutno ne treba - rekao je Savić.

Predsednik Saveza udruženja Banata Dragan Kleut naveo je da se za cenu koju će ponuditi Direkcija robnih rezervi ne isplati plaćati prevoz ako je pšenica uskladištena daleko od smeštajnih kapaciteta te državne institucije.

- Samo će pojedinci uspeti da dogovore i organizuju prodaju, svi ostali će biti osuđeni da je ponude na tržištu koje diktiraju monopolisti, pa košta 19-20 dinara, dok je na budimpeštanskoj berzi 30 dinara - rekao je Kleut.

Dodao je da dve godine postoji komisija koja treba da uredi i otvori berzu za pravu trgovinu žitaricama, ali da se "nije odmakla od početka".

Naveo je da je pšenica pre 15 godina koštala 24 dinara za kilogram, kada je dizel koštao 75 dinara za litar, a danas je jeftinija četiri-pet dinara, dok je gorivo skuplje 150 odsto.

On je kazao da će većina poljoprivrednika morati da proda tu žitaricu da bi platili rate kredita za kupljene mašine, a da se po ceni robnih rezervi i ne isplati i čuvati je u očekivanju poskupljenja.

- Skladište pšenice se plaća jedan odsto vrednosti pšenice, a posle mesec i po dana moramo da platimo i zaprašivanje što je 1,5 odsto vrednosti. Na nisku cenu to su dodatni troškovi - rekao je Kleut.

Istakao je da je žetva počela i da je kvalitet pšenice solidan, a prinosi zavise od regiona do regiona i od padavina.