Izvestiteljka UN za slobodu okupljanja: Upotreba zvučnog oružja mogla bi da se okarakteriše kao mučenje

Dobili ste odgovor od srpske vlade na pismo koje ste vi i još nekoliko izvestilaca poslali srpskim zvaničnicima. Oni negiraju upotrebu bilo kakvog zvučnog oružja, ali postoje stotine i hiljade svedočanstava ljudi koji su bili tamo na licu mesta kada se nešto dogodilo. Pa, šta se sada dešava? Da li sada pišete preporuke, odgovarate ili šta je sada procedura?

– Da, pre svega moram reći da je odgovor vlade vrlo razočaravajući. Vlada kaže da niko iz Ministarstva unutrašnjih poslova, odbrane, zdravlja ili Bezbednosno-informativne agencije nije čuo, video niti koristio takozvano zvučno oružje, što je u suprotnosti sa hiljadama ljudi koji su to čuli i osetili posledice, zar ne?

Dakle, dobra stvar je sada što možemo reći da su i druga međunarodna tela nadgledala situaciju, što je vrlo važno jer to povećava pritisak na vladu. Na primer, komesar Saveta Evrope tokom svoje posete pozvao je vlasti da sprovedu istragu, identifikuju počinioce i obezbede odgovornost. Evropski sud za ljudska prava takođe je izdao privremene mere i zabranio upotrebu zvučnog oružja ili sličnih uređaja u budućnosti, što je vrlo značajno za zemlju, rekla je ona za N1.

Takođe, Visoki komesar za ljudska prava, tokom svoje posete, izrazio je mogućnost sprovođenja misije utvrđivanja činjenica o onome što se dogodilo 15. marta. Iz nekog razloga, nije posebno pomenuo upotrebu takvog oružja, ali očekujemo da će to biti uključeno u istraživanje.

Sada je potrebno da vlada prihvati tu misiju, jer bez toga ona ne može biti sprovedena. Takođe, potrebni su veći pritisak i akcija međunarodne zajednice, posebno EU i vlada EU, kako bi se obezbedila hitna odgovornost i informacije o tome šta se dogodilo tog dana.

I još jedna sitnica – najavljeno je pre nekoliko dana da će Podkomitet UN za prevenciju torture posetiti Srbiju sledeće nedelje. Tako da sam im i ja pisala. Pisala sam i Visokom komesaru. Zapravo sam radila na tome da ukažem na važnost istrage o tome šta se dogodilo. Možda bi i Podkomitet mogao da preuzme to. Iako je njihova poseta fokusirana na osobe lišene slobode, možda mogu da pitaju vladu šta se dogodilo tog dana.

Postoji upozorenje da je Srbija možda koristila zvučno oružje i da je time prekršila neke konvencije koje je prethodno potpisala. Da li postoje posledice ako se zaključi da je nešto korišćeno, iako ne znamo šta je korišćeno, iako vlada negira da je bilo šta korišćeno?

– Da, mislim da svako od različitih tela može imati određene mehanizme u vezi s onim što se događa. Zato pokušavam da uključim i Podkomitet za prevenciju torture. Ne znam da li mogu da to urade, jer sam ih kontaktirala ove nedelje, a oni dolaze sledeće, ali imaju određene mehanizme.

Takođe, vrlo je važno da se ova situacija uključi u sledeći izveštaj o stanju ljudskih prava kroz koji svaka zemlja prolazi, jer to stvara dodatni pritisak na različite države da poštuju međunarodne konvencije, kao i pravila i norme UN za zaštitu i promociju ljudskih prava. Mislim da će i unutrašnji proces koji Srbija vodi ka ulasku u EU igrati ulogu, jer na kraju međunarodna zajednica mora da osigura da srpska vlada uradi svoj deo, obezbedi odgovornost, pristup pravdi i reparaciju, ako se ispostavi da je bilo žrtava korišćenja oružja.