"Srbija nije odgovorila ni na jedno pitanje specijalnih izvestilaca UN o zvučnom topu"

Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija nedavno su zatražili zvaničan odgovor od Srbije u vezi sa navodima oko zvučnog topa. Nekoliko dana nakon toga usledio je i odgovor Srbije u kom se negira upotreba zvučnog topa.

Pravnik Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava za N1 kaže da je dat uopšten odgovor i da država nije odgovorila na većinu, ako ne, gotovo ni na jedno pitanje koje je postavljeno.

- U delu koji se odnosi na upotrebu soničnog oružja, možda ima manje od jedne strane. U njemu piše da državni organi proučavaju sve, da utvrde šta se desilo, da niko od državnih službenika, MUP-a, vojske, nije video čuo ni upotrebio zvučni top, da su oni pokrenuli postupak pred Prvim tužilaštvom, odnosno da je pokrenut neki predistražni postupak pred Prvim tužilaštvom, da su pozvali u pomoć FBI i FSB, i da su lekari pomogli da se pregledaju svi koji treba, bez ikakvih podataka, iako su specijalni izvestnici tražili brojke koliko je građana povređeno, kakve su im povrede bile, da se, da sonično oružje u Srbiji nije dopušteno kao sredstvo prinude, nije propisano zakonom, da naši organi, pre svega policija, sredstvo prinude koriste u skladu sa zakonom, i to je to, manje više. I pomenuli su, ono što su pomenuli i Evropskom sudu za ljudska prava, to su mere zaštite - vidite na sajtu proizvođača uređaja. Dok su specijalni izvestnici tražili malo više stvari, oni su pitali, recimo, Srbiju šta ima u svojim zalihama, odnosno šta je do sad nabavila od nesmrtonosnih sredstava prinude, koliko čega ima - naveo je on.

Dodaje da je mišljenja da bi bilo dobro da specijalni izvestioci još jednom podsete državu da nije odgovorila na ono što je pitano.

- Pitanje je da li će imati vremena i koliko su opterećeni drugim komunikacijama, ali da mogu, mogu. I bilo bi dobro da to urade - naveo je Ilić.

Podsetio je i na postupak koji se vodi pred Evropskim sudom za ljudska prava, a koji je počeo njihovim zahtevom za izdavanje privremenih mera.

- Već krajem aprila, sud je izdao privremenu meru Srbiji. Mi smo 28. maja u ime 34 građana i građanki podneli predstavku Evropskom sudu za ljudska prava i sad čekamo da vidimo šta će sud da radi. Paralelno s tim imamo ovaj postupak pred prvim osnovnim tužilaštvom, ono poziva građane, uzima izjave, ali ništa se od toga ne rešava. Ali neke dokazne i druge radnje koje bi trebalo da se preduzimaju, mi ne znamo da li se preduzimaju. Ne znamo, s druge strane, ni šta radi Tužilaštvo za organizovani kriminal, od njih samo imamo informaciju da su oni tražili spise od Prvog tužilaštva, pošto su i njima podnete krivične prijave i mi smo je podneli. Tako da je sve u tim početnim fazama postupka, nema nikakvog napretka - kaže on.

Dodaje da su u predstavci Evropskom sudu ukazali da domaća pravna sredstva u ovakoj vrsti predmeta, koji su politički osetljivi, nisu delotvorna.

- I naveli smo neke primere za to. Mi sad devet godina nakon Savamale, ne znamo nešto više o tome nego što smo znali par dana nakon što se desilo. I sa masom drugih sličnih predmeta, ista situacija. Da se, nakon nekog lošeg postupanja tužilaštva ili odgovlačenja, obraćamo Ustavnom sudu? Ne znam da li treba da pričam kakve su šanse da Ustavni sud to uzme u neko pristojno vreme i kakvu odluku možemo da očekujemo. Ako Evropski sud prihvati da su domaća pravna sredstva nedelotvorna i da ne treba da čeka dalji nastavak postupaka pred tužilaštvom i kasnije možda pred Ustavnim sudom, onda sud može da uđe u ispitivanje osnovnosti naše predstavke - navodi Ilić.