Poljoprivrednici, ovo ne radite: Možete dobiti paprenu kaznu

 Svake godine po završetku letnjih i jesenjih poljoprivrednih radova, poput žetve pšenice i kukuruza, na njivama u Srbiji ostaju ogromne količine biljnih ostataka. Umesto da se ti ostaci pravilno obrade, mnogi poljoprivrednici ih spaljuju. Ova praksa, iako zabranjena zakonom, i dalje je široko rasprostranjena.

Kako objašnjava Branislav Gulan, analitičar koji se ovom temom bavi već decenijama, problem paljenja strnjike nije ništa novo - o njemu se govorilo još pre pola veka, ali do danas nije nađeno rešenje. Iako su se na stručnim i naučnim skupovima često isticale negativne posledice, praksa je ostala ista. Godinama unazad brojke o spaljenim površinama i štetama se ponavljaju. Menjaju se samo usevi.

Razlog za ovu praksu je jednostavan - poljoprivrednici misle da je to najlakši i najjeftiniji način da očiste njive. Mnogi su i u zabludi da pepeo doprinosi plodnosti zemljišta. Međutim, brojni naučni dokazi i iskustvo pokazuju upravo suprotno - od paljenja žetvenih ostataka koristi nema, a šteta je ogromna i višestruka.

Kada se pali strnjika vatra uništava korisne mikroorganizme i životinje u zemljištu - uključujući kišne gliste, koje su ključne za stvaranje humusa.

U plamenu može da nestane i do tri tone humusa po hektaru. Umesto plodnog sloja, ostaje pepeo koji vetar i kiša brzo odnose. Plodnost zemljišta opada, neophodno je dodatno đubrenje - što opet povećava troškove i unos hemikalija.

- Spaljivanje žetvenih ostataka oslobađa velike količine ugljen-dioksida koji je ključni gas odgovoran za efekat staklene bašte. Takvo zagađenje direktno doprinosi klimatskim promenama, što se manifestuje sve češćim vremenskim nepogodama i ekstremima. Jednom rečju - šteta koju čovek pravi prirodi neminovno se vraća - objašnjava Gulan.

Zakon o zaštiti od požara izričito zabranjuje paljenje žetvenih ostataka na otvorenom. Za one koji ga krše predviđene su visoke kazne – za fizička lica od 10.000 do 50.000 dinara, a za pravna lica od 300.000 do milion dinara. Ako požar dovede do ugrožavanja života ili imovine primenjuju se i odredbe Krivičnog zakonika, što može uključivati zatvorsku kaznu.

Za razliku od paljenja, zaoravanje žetvenih ostataka donosi višestruke koristi. Ova praksa povećava rastresitost i vlagu zemljišta, čuva humus i obogaćuje zemljište prirodnim materijama. Biljke u narednoj sezoni imaju bolje uslove za rast, a zemljište se dugoročno obnavlja. Takođe, nakon žetve se uklanjaju ostaci biljaka, zemlje, prašine, kamenčića i drugih primesa. Za taj proces koriste se vazduh, sito, vibracioni sistemi ili mašine sa optičkim senzorima.

Aktivnosti nakon žetve podrazumevaju i smanjenje nivoa vlage u zrnu ili plodu kako bi se sprečilo kvarenje. Može biti prirodno (sušenje na suncu) ili industrijsko (sušare, toplovazdušni sistemi).

Neke firme bave se i sortiranjem plodova, kao i kalibracijom, odnosno preciznim razvrstavanjem proizvoda po veličini, što je veoma važno za semensku robu ili izvoz. Takođe, proces nakon žetve obuhvata i ljuštenje i čišćenje spoljne opne na primer kod pšenice, heljde, ovsa.

Osim navedenog, u delatnosti aktivnosti nakon žetve preduzeća se bave i suzbijanjem štetočina, pakovanjem, transportom, skladištenjem i preradom. Stručnjaci navode da je veoma važno posle žetve koristiti na pravi način organski otpad koji može postati stočna hrana ili biogorivo.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u 2023. godini je 14 firmi aktivno poslovalo u okviru delatnosti - "aktivnosti posle žetve".

Poslovanje celokupnog sektora, ako se posmatraju prihodi, je veoma dobro jer brojke rastu iz godine u godinu. U 2021. ukupan prihod svih firmi iznosio je 940.607.000 dinara, da bi u 2023. dostigao skoro 1,5 milijardi dinara.