POŠTENO I DRUGARSKI Udeo sive ekonomije u Srbiji 21 odsto

Kada je reč o lekovima, situacija u nerazvijenim i siromašnim zemljama je posebno zabrinjavajuća – procenjuje se da oko 30 odsto svih lekova koji se prodaju u tim regionima nisu registrovani, niti odobreni za upotrebu. U nekim slučajevima, ti lekovi su neefikasni, lažni ili čak štetni po zdravlje, prenosi Biznis rs.

Profesor na Fakultetu bezbednosti Petar Stanojević je na konferenciji koju je organizovao NALED pod nazivom “Inovacijama protiv sive ekonomije”, rekao da zbog korišćenja takvih neregistrovanih i nekontrolisanih preparata, godišnje umre oko milion ljudi - najčešće usled pogrešnog lečenja, neželjenih efekata ili infekcija koje se ne mogu zaustaviti neadekvatnim terapijama.U Srbiji se procenjuje da siva ekonomija čini oko 21 odsto ukupne ekonomije.

- Važno je naglasiti koliko je ta brojka značajna za društvo i državu. Siva ekonomija prožima gotovo sve sfere života – od trgovine i ugostiteljstva, do građevinarstva i pružanja usluga - istakao je Stanojević.On je primerom naveo razmere tog problema.

- Ako se uzme u obzir da je ukupni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije oko 80 milijardi evra godišnje, 21 odsto od toga iznosi između 16 i 17 milijardi evra koje se odvijaju van legalnih tokova. Drugim rečima, to je novac koji ne ulazi u državnu kasu, niti se koristi za finansiranje zdravstva, obrazovanja, infrastrukture i drugih javnih usluga. Čak i kada bi samo jedan procenat te sive ekonomije bio uveden u legalne tokove, to bi značilo dodatni prihod od oko 800 miliona evra. A ukoliko bi se veći deo tog sektora legalizovao, potencijalni prihodi države bi se mogli kretati između 200 i 300 miliona evra godišnje samo od poreza i doprinosa - objasnio je profesor.